Бра­ни­мир Гла­ваш по­но­во осу­ђен због зло­чи­на над Ср­би­ма

Бра­ни­мир Гла­ваш, је­дан од осни­ва­ча и нај­у­ти­цај­ни­јих љу­ди хр­ват­ског ХДЗ-а и не­ка­да­шњи гра­до­на­чел­ник Оси­је­ка, и у по­но­вље­ном по­ступ­ку пред Жу­па­ниј­ским су­дом у За­гре­бу огла­шен је кри­вим за рат­ни зло­чин над срп­ским ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом у Оси­је­ку 1991. го­ди­не због че­га је осу­ђен на за­твор­ску ка­зну од се­дам го­ди­на.

Ју­че­ра­шњом пре­су­дом, кри­ви­ма су про­гла­ше­ни и Гор­да­на Ге­тош Маг­дић, ко­ман­дант По­себ­не је­ди­ни­це за ди­вер­зант­ско-из­ви­ђач­ке на­ме­не Опе­ра­тив­не зо­не Оси­јек, ко­ја је осу­ђе­на на че­ти­ри го­ди­не, док су при­пад­ни­ци­ма те је­ди­ни­це Ди­ну Кон­ти­ћу и Здрав­ку Дра­ги­ћу из­ре­че­не тро­го­ди­шње за­твор­ске ка­зне. Дво­ји­ца окри­вље­них, Иви­ца Кр­њак и Ти­хо­мир Ва­лен­тић, у ме­ђу­вре­ме­ну су пре­ми­ну­ли, па је по­сту­пак у од­но­су на њих об­у­ста­вљен, а оп­ту­жни­ца из­ме­ње­на.

Гла­ваш је бур­но ре­а­го­вао на из­ре­че­ну пре­су­ду.

– Пред­сед­ни­че, мо­рам ли ја ово да слу­шам? – пре­ки­нуо је он пред­сед­ни­ка суд­ског ве­ћа Дра­же­на Ке­ври­ћа.

– Не мо­ра­те – од­го­во­рио је су­ди­ја.

На­кон ових ре­чи пред­сед­ни­ка ве­ћа, Гла­ваш је устао са ме­ста за оп­ту­же­не, опсо­вао су­ди­ју и иза­шао из суд­ни­це.

Из­ри­ца­њу пре­су­де, по­ред Гла­ва­ша, при­су­ство­ва­ла је и Ге­тош Маг­дић, док се Кон­тић и Дра­гић ни­су по­ја­ви­ли у суд­ни­ци.

То­ком обра­зла­га­ња пре­су­де, су­ди­ја Ке­врић је ка­зао да су пред су­дом одр­жа­не 32 рас­пра­ве, са­слу­ша­на 23 све­до­ка, про­чи­та­ни ис­ка­зи 210 све­до­ка и ис­пи­та­на три ве­шта­ка.

Пред­сед­ник суд­ског ве­ћа до­дао је и да су сви окри­вље­ни то­ком из­но­ше­ња од­бра­не по­ре­кли кри­ви­цу за рат­ни зло­чин. На­гла­сио је да је при­ли­ком до­но­ше­ња пре­су­да, од­но­сно од­ме­ра­ва­ња ка­зни, при­ме­њи­ван за­кон ко­ји је ва­жио 1991. јер је он бла­жи за окри­вље­не. Ге­тош Маг­дић је твр­ди­ла да је њен пр­ви ис­каз у ко­јем је при­зна­ла из­вр­ше­ње кри­вич­ног де­ла не­за­ко­нит јер ни­је има­ла бра­ни­о­ца. Ме­ђу­тим, ка­да јој је он до­де­љен – тра­жи­ла је дру­гог, али јој то ни­је би­ло до­зво­ље­но.

– Ни­смо из­дво­ји­ли тај ис­каз јер је и Вр­хов­ни суд већ на­вео да је реч о за­ко­ни­том до­ка­зу – обра­зло­жио је су­ди­ја Ке­врић од­лу­ку да при­зна­ње Ге­тош Маг­дић оста­не у спи­си­ма пред­ме­та.

Гла­ваш је по прет­ход­ној пра­во­сна­жној пре­су­ди на из­др­жа­ва­њу ка­зне про­вео ду­же од пет го­ди­на.

Ко­мен­та­ри­шу­ћи пре­су­ду Гла­ва­шу, Са­во Штр­бац, ди­рек­тор Ин­фор­ма­ци­о­но-до­ку­мен­та­ци­о­ног цен­тра „Ве­ри­тас” и ду­го­го­ди­шњи су­ди­ја та­да­шњег Окру­жног су­да у За­дру ре­као је за „По­ли­ти­ку” да је пре­су­да ком­про­мис из­ме­ђу Хр­ват­ске и ме­ђу­на­род­не јав­но­сти.

– Из­ре­че­не санк­ци­је су пре­бла­ге с об­зи­ром на то да је ми­ни­мал­на ка­зна ко­ја мо­же да се из­рек­не за рат­ни зло­чин пет го­ди­на. Да би не­ко­ме из­ре­кли ка­зну ис­под за­кон­ског ми­ни­му­ма као што је то у овом слу­ча­ју учи­ње­но Ге­тош Маг­дић, Кон­ти­ћу и Дра­ги­ћу, суд мо­ра да утвр­ди по­себ­но олак­ша­ва­ју­ће окол­но­сти ко­јих у кон­крет­ном пред­ме­ту не­ма. По­себ­но је пи­та­ње за­што Гла­ваш ни­је спро­ве­ден у ис­тра­жни за­твор (наш при­твор) на­кон из­ри­ца­ња пре­су­де с об­зи­ром на то да се он оба­ве­зно из­ри­че уко­ли­ко се окри­вље­ном пре­су­ди стро­жа ка­зна од пет го­ди­на. По­што на ову пре­су­ду по­сто­ји пра­во жал­бе, Гла­ваш ће је си­гур­но ис­ко­ри­сти­ти, а са­мим тим и про­лон­ги­ра­ти по­сту­пак. Пла­шим се да ће дру­го­сте­пе­ни суд, сма­њи­ти из­ре­че­ну санк­ци­ју Гла­ва­шу и њом „по­кри­ти” оно вре­ме ко­је је про­вео на из­др­жа­ва­њу ка­зне – на­вео је Штр­бац.

Ју­че до­не­та пре­су­да окри­вље­ни­ма за рат­ни зло­чин, дру­га је по ре­ду, с об­зи­ром на то да је пр­ва из­ре­че­на 2009, ко­јом је Гла­ваш осу­ђен на де­сет го­ди­на за­тво­ра, Ге­тош Маг­дић на се­дам, а Кон­тић и Дра­гић на пет го­ди­на, уки­ну­та. На­кон жал­бе­ног по­ступ­ка, од­лу­ком Вр­хов­ног су­да Хр­ват­ске, Гла­ва­шу је сма­ње­на ка­зна на осам го­ди­на.

Ме­ђу­тим, Устав­ни суд је у ја­ну­а­ру 2015. из про­це­сних раз­ло­га уки­нуо пра­во­сна­жну осу­ђу­ју­ћу пре­су­ду Вр­хов­ног су­да, па је но­во су­ђе­ње по­че­ло 2017, а по­том још јед­ном по­сле из­ме­ње­не оп­ту­жни­це због смр­ти дво­ји­це оп­ту­же­них.

Пре до­но­ше­ња пр­ве пре­су­де Гла­ваш је по­бе­гао у Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, где га је од из­ру­че­ња Хр­ват­ској шти­ти­ло дво­стру­ко др­жа­вљан­ство, и у за­тво­ру у Мо­ста­ру из­др­жао је не­што ви­ше од пет го­ди­на.

Гла­ва­ша је оп­ту­жни­ца те­ре­ти­ла за до­га­ђа­је у јав­но­сти по­зна­те као „Се­ло­тејп” и „Га­ра­жа” у ко­ји­ма се он по ко­манд­ној од­го­вор­но­сти те­ре­ти за уби­ства ви­ше срп­ских ци­ви­ла, од ко­јих су не­ки ба­че­ни у ре­ку Дра­ву ве­за­них ру­ку и са се­ло­тејп тра­ком за­ле­пље­ном пре­ко уста. Не­ке од жр­та­ва би­ле су при­си­ље­не да пи­ју ки­се­ли­ну из аку­му­ла­то­ра у га­ра­жи Се­кре­та­ри­ја­та за на­род­ну од­бра­ну у Оси­је­ку, на чи­јем че­лу је био Гла­ваш.