Бранимир Главаш поново осуђен због злочина над Србима
Бранимир Главаш, један од оснивача и најутицајнијих људи хрватског ХДЗ-а и некадашњи градоначелник Осијека, и у поновљеном поступку пред Жупанијским судом у Загребу оглашен је кривим за ратни злочин над српским цивилним становништвом у Осијеку 1991. године због чега је осуђен на затворску казну од седам година.
Јучерашњом пресудом, кривима су проглашени и Гордана Гетош Магдић, командант Посебне јединице за диверзантско-извиђачке намене Оперативне зоне Осијек, која је осуђена на четири године, док су припадницима те јединице Дину Контићу и Здравку Драгићу изречене трогодишње затворске казне. Двојица окривљених, Ивица Крњак и Тихомир Валентић, у међувремену су преминули, па је поступак у односу на њих обустављен, а оптужница измењена.
Главаш је бурно реаговао на изречену пресуду.
– Председниче, морам ли ја ово да слушам? – прекинуо је он председника судског већа Дражена Кеврића.
– Не морате – одговорио је судија.
Након ових речи председника већа, Главаш је устао са места за оптужене, опсовао судију и изашао из суднице.
Изрицању пресуде, поред Главаша, присуствовала је и Гетош Магдић, док се Контић и Драгић нису појавили у судници.
Током образлагања пресуде, судија Кеврић је казао да су пред судом одржане 32 расправе, саслушана 23 сведока, прочитани искази 210 сведока и испитана три вештака.
Председник судског већа додао је и да су сви окривљени током изношења одбране порекли кривицу за ратни злочин. Нагласио је да је приликом доношења пресуда, односно одмеравања казни, примењиван закон који је важио 1991. јер је он блажи за окривљене. Гетош Магдић је тврдила да је њен први исказ у којем је признала извршење кривичног дела незаконит јер није имала браниоца. Међутим, када јој је он додељен – тражила је другог, али јој то није било дозвољено.
– Нисмо издвојили тај исказ јер је и Врховни суд већ навео да је реч о законитом доказу – образложио је судија Кеврић одлуку да признање Гетош Магдић остане у списима предмета.
Главаш је по претходној правоснажној пресуди на издржавању казне провео дуже од пет година.
Коментаришући пресуду Главашу, Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас” и дугогодишњи судија тадашњег Окружног суда у Задру рекао је за „Политику” да је пресуда компромис између Хрватске и међународне јавности.
– Изречене санкције су преблаге с обзиром на то да је минимална казна која може да се изрекне за ратни злочин пет година. Да би некоме изрекли казну испод законског минимума као што је то у овом случају учињено Гетош Магдић, Контићу и Драгићу, суд мора да утврди посебно олакшавајуће околности којих у конкретном предмету нема. Посебно је питање зашто Главаш није спроведен у истражни затвор (наш притвор) након изрицања пресуде с обзиром на то да се он обавезно изриче уколико се окривљеном пресуди строжа казна од пет година. Пошто на ову пресуду постоји право жалбе, Главаш ће је сигурно искористити, а самим тим и пролонгирати поступак. Плашим се да ће другостепени суд, смањити изречену санкцију Главашу и њом „покрити” оно време које је провео на издржавању казне – навео је Штрбац.
Јуче донета пресуда окривљенима за ратни злочин, друга је по реду, с обзиром на то да је прва изречена 2009, којом је Главаш осуђен на десет година затвора, Гетош Магдић на седам, а Контић и Драгић на пет година, укинута. Након жалбеног поступка, одлуком Врховног суда Хрватске, Главашу је смањена казна на осам година.
Међутим, Уставни суд је у јануару 2015. из процесних разлога укинуо правоснажну осуђујућу пресуду Врховног суда, па је ново суђење почело 2017, а потом још једном после измењене оптужнице због смрти двојице оптужених.
Пре доношења прве пресуде Главаш је побегао у Босну и Херцеговину, где га је од изручења Хрватској штитило двоструко држављанство, и у затвору у Мостару издржао је нешто више од пет година.
Главаша је оптужница теретила за догађаје у јавности познате као „Селотејп” и „Гаража” у којима се он по командној одговорности терети за убиства више српских цивила, од којих су неки бачени у реку Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста. Неке од жртава биле су присиљене да пију киселину из акумулатора у гаражи Секретаријата за народну одбрану у Осијеку, на чијем челу је био Главаш.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


