Мождани удар се јавља као „гром из ведрог неба“

Према подацима Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава“, око 40 одсто шлогова последица је обољења срца, наглашено је поводом обележавања Светског дана борбе против можданог удара. Исхемијски мождани удар се препознаје по томе што тада долази до прекида функција које су резултат оштећења дела мозга задуженог за ту улогу – прекида говора, одузетости или слабости руке и ноге, нагле вртоглавице, непокретности, јаке главобоље или било ког другог неуролошког испада који је настао нагло. Тада је потребно хитно доћи на преглед.

Како истиче мр сци. мед. др Дејан Муњиза, кардиолог и помоћник директора Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава“, мождани удар или шлог, назив је за тешко обољење које долази углавном као „гром из ведра неба“. Он представља трајно оштећење дела мозга условљено недостаком кисеоника.

-Кисеоник до мозга, као и до свих делова тела, стиже путем циркулишуће крви тако да је узрок овог обољења прекид дотока крви у мождано ткиво, који траје довољно дуго. Оно што је у старту најбитније схватити је чињеница да иако наступа нагло често можемо предвидети код кога ће се десити. Наиме, да би престао доток крви у мозак неопходно је да артерија која део мозга снабдева крвљу буде блокирана за проток, што је најчешћи сценарио или да дође до њеног пуцања и изливања крви у мозгу или око њега што је нешто ређи механизам.  Оба случаја наступају услед фактора ризика, који ако се не контролишу, доводе до катастрофе. Познавањем ових ризикофактора идентификујмо угрожене појединце, а њиховом корекцијом предупређујемо мождани удар – нагласио је др Муњиза.

Као што крв у крвне судове мозга долази из централног органа крвотока односно његове пумпе – срца, тако и крвни угрушак (тромб) може доћи из срца до крвних судова мозга и довести до исте последице – затварања крвног суда - можданим ударом.

-Релативно често се занемарује овај облик настанка можданог удара, иако око трећине свих облика можданих удара, по глобалној статистици, настаје управо на овај начин. Важно је истаћи да савремена превенција али и лечење ове онеспособљавајуће болести постоји, али га је потребно спроводити мултидисциплинарно, односно истовременим учешћем већег броја лекара различите специјалности који сваки из свог домена превенира и лечи мождани удар. То је и био разлог зашто је основана установа овог типа. Уколико дођете довољно брзо на право место могуће је спровести савремени облик лечења који подразумева деблокаду крвног суда механичким путем односно интервенцијом или фармаколошким путем односно леком са успостављањем крвотока, поновног дотока кисеоника ка мозгу и очувања можданог ткива уз значајан поправак функције. Још једном наглашавам да је кључно ово урадити што пре, јер уколико наступи дефинитивно оштећење мозга успостављање протока нема никакву сврху. Зато је први и најважнији савет, уколико се деси нагли испад до тад уредних шема ( говора, ходања, равнотеже, употребљивости екстремитета) не треба лутати по здравственим установама и губити драгоцено време већ треба хитно доћи тамо где се помоћ може пружити благовремено и на најсавременији начин – саветује наш саговорник.

Он наглашава да да је битно ићи редовно на интернистичке, кардиолошке контроле јер осим почетне чињенице да је безмало сваки други мождани удар директна последица неког срчаног обољења, данас најчешће поремећаја срчаног ритма, кардиолошке болести као што су артеријска хипертензија, затим дијабетес или повишени ниво масноћа леже у основи атеросклерозе односно оштећења зида артерија што би био други строј можданих удара условљених прекидом протока крви.

-Уз чињеницу да поседујемо модерну опрему, ангиографску салу за интервенције на крвним судовима мозга, магнетну резонанцу, скенере као и друге апарате - ултразвукове, мониторе за праћење болесника, апарат за анестезију, као и многе друге уређаје, поседујемо и квалитетан и  искусан кадар који се непрекидно усавршава како би били још бољи. Управо зато се ове године организује и 12. Национални симпозијум о можданом удару који ће се одржати за стручну јавност Србије и региона 3. новембра ове године у просторијама болнице. Ваља рећи да се здравствена делатност у згради данашње болнице „Свети Сава“ обавља од њене изградње, давне 1932. године – истиче др Муњиза.

Од тада па до данас ова болница је прошла кроз различите облике пружања здравствених установа а велики значај има послератни период када је 1948. године основана Централна специјалистичка поликлиника која је пружала комплетну здравствену делатност. У њу је 1952. године премештено такозвано ноћно пријемно одељење које је постојало наредних 20 година и њему је лечено око 200.000 болесника. Специфичност је у томе, што је та установа једина у Београду збрињавала хитна стања током поподневних и ноћних сати. Централна специјалистичка поликлиника је била својеврстан интернистички ургентни центар свог доба. У том периоду, али и наредних година овде су лечени како инфаркти срца тако и мождани инсулти. На прослави педесетогодишњице тадашњег Завода за хитна интерна и цереброваскуларна обољења, 1982. године, у брошури издатој тим поводом је записано: „По броју лечених болесника услед инфаркта срца и исулта мозга, Завод нема премца на територији СФРЈ“.  Још тада, дакле пре нешто мање од 50 година, у њему је међу првима уведен систем категоризације здравствене неге на оболеле који захтевају интензивно или полуинтензивно лечење односно продужено лечење. Уведен је систем ране рехабилитације болесника који је редуковао, тада, смртност од акутног инфаркта срца са око 40 на око 16 одсто. Каснијих година, конкретно 1986. године  је основан данашњи Ургентни центар чији почетни интернистички кадар чине запослени из ове установе који су премештени и у стручном смислу га основали и унапредили едукујући наредне генерације лекара.

У тада формираном Заводу за цереброваскуларне болести, остао је добро обучен и веома искусан кадар из области интерне медицине и неурологије који је и основао мултидисиплинарност у лечењу можданог удара на овим просторима. Знање се преносило на нове генерације долазећих лекара, сестара и техничара те се и до данас одржао високо стручан кадар, уско усавршен за третман ове специфичне патологије.

Данас, поред специјалиста неурологије, у овој институцији,  раде и специјалисти интерне медицине, анстезиологије, физикалне медицине као и субспециајалисти кардиологије уз велику стручну подршку специјалиста радиологије и медицинске биохемије. Управо тај тим може пре свега да индентификује благовремено узрок можданог удара. Вредна помена је и чињеница да од јуна ове године болница постаје део тима Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу који такође има дугу традицију узлазне здравствене делатности.