Очигледно је да сам многима засметала

Данијела Давидов Кесар

Села и мања места у Србији добиће покретне амбуланте у којима ће радити лекари опште медицине који ће бити едуковани и да обављају прегледе на ултразвучном апарату, рендгену, ЕКГ уређају… У тим амбулантама пацијенти ће моћи да реше око 85 одсто здравствених проблема због којих одлазе код доктора. Како је у разговору за „Политику” најавила професор др Даница Грујичић, министарка здравља, амбуланте ће имати и малу лабораторију и сет за реанимацију, а лекари опште медицине ће моћи и да интубирају пацијента. „Они у наредном периоду морају да прођу обуке. Мала лабораторија је битна, јер данас из капи крви може да се уради 20 анализа, а питање је времена када ће моћи сви параметри. Ако добију и аутомобил, могу да организују и скрининге тако што ће се пацијенти возити на преглед. Код пушача могу да се направе скрининзи на карцином плућа, јер модерни рендгени мало зраче. Лекари могу да узимају узорке столице и да их шаљу даље у оближњу болницу на анализу у оквиру скрининга на карцином дебелог црева. Исто тако могу да им узму крв на скрининг за рак простате. Битно је да имају и телефоне, да пацијенти увек могу да их позову. У њима ће бити места и за стоматологе”, најавила је др Грујичић.

Да ли то значи да ће грађани уз оверену књижицу поново моћи да лече зубе код стоматолога?

Да, то је идеја. Видели смо да је огромна грешка направљена када је стоматологија избачена из домова здравља. Има доста незапослених стоматолога које бисмо запослили. Да бисмо то реализовали, радимо интензивно на промени закона.

Хоће ли се при тим амбулантама налазити и апотеке?

Морамо да видимо шта ћемо са њима. Нисам неко ко сматра да држава не треба да има своје апотеке. То је још једна борба која нам предстоји. Морамо да задржимо барем Апотеке „Београд”, па да видимо да од њих направимо Апотеке Србије. У противном, доћи ћемо у ситуацију да ће приватници да нас уцењују, а то морамо да избегнемо. Држава увек мора да има алтернативу. Ако су приватници бољи и повољнији – ја немам никакав проблем са тим. Али је сада ситуација таква да постоји врло нелојална конкуренција у тој области.

Шта још пројекат подразумева?

Обезбеђивање станова за сестре и лекаре који ће радити у тим малим срединама. Приликом обиласка села у општини Смедеревска Паланка видела сам да постоје добре амбуланте које само треба обновити, а које су напуштене. А одмах уз њих су лепе кућице у којима су некада становали здравствени радници. Пројекат је одобрила Светска банка, а реализација би требало да крене у другој половини следеће године. Није реално да буде раније. Ако све буде у реду, 2029. би ово било реализовано. Најмањи проблем је направити монтажне објекте. Много је важније обучити људе да раде са разним апаратима. НАЛЕД нам ради анкету после које ћемо сазнати који су то услови које млади лекари желе да им се испуне да би отишли да раде у мала места и сеоске амбуланте. Битно је да повремено у тим амбулантама буду и психолози.

Недавно је најављено да ће многе здравствене установе добити модерне уређаје за дијагностику. Колико је то важно?

Веома је важно. И раније смо набављали доста тога. У претходном периоду све установе су добиле модерне рендгенске апарате. Набавили смо и скенере. Сада имамо више од 20 апарата за зрачење оболелих од малигних болести. И ВМА ће добити нови линеарни акцелератор. Имамо и два икс ножа и један гама нож. Што се тиче набавке мамографа, расписали смо тендер за шест уређаја и можда ћемо променити локације где ће се они налазити. Укупно се набавља 18 мамографа. Што се тиче ултразвучних апарата, град Београд набавља осам за домове здравља, а одлуком Владе Србије биће купљено још 15. Али, ту није крај набавкама јер у Србији постоји 160 здравствених установа и увек нешто треба. Лабораторије су прилично добро опремљене. Следеће године би требало да се ратификује споразум о кредиту Светске банке о набавци још десет магнетних резонанци и два нова апарата за зрачење. Ми смо пре неколико година набавили 44 скенера, тако да готово свака болница има скенер. Зато је чист безобразлук да неко чека на тај преглед.

Многи се питају имамо ли довољно лекара који могу да раде на свим тим апаратима.

Раније су обуке трајале много дуже. Сада се доста брзо завршавају јер су апарати савременији. Лекари ће радити стандардизоване прегледе јер ће све бити умрежено. На пример, лекар у Београду може да види шта се ради у Лесковцу. Важно је и да техничари буду добро обучени, а и њихов рад ће се видети јер ће се пратити стандардизовани протоколи. Тачно мора да се зна како се где ради. Пре неколико година смо имали случај у Институту за онкологију и радиологију Србије да је неко унео металне мердевине у просторију где се налази магнетна резонанца, па су се оне залепиле за уређај и морали смо да га гасимо. Запослени ће морати да раде у две смене најмање да би испунили прописан број прегледа.

На листама чекања за неке операције и прегледе налази се око 70.000 људи. Који потез планирате да повучете како би се оне смањиле на неку разумну меру?

Од марта ће бити ревидиране све листе чекања. Тада ће бити много лакше пацијентима да заказују прегледе. Председник Радне групе за решавање проблема са листама чекања за ортопедију највероватније ће бити др Александар Радуновић, начелник Клинике за ортопедију ВМА. Он је у својој установи направио ревизију листа чекања за уградњу вештачког кука и колена, прегледао пацијенте и трећину је успео да „скине” са листе јер ти људи нису били за операцију. То нам говори да су његове колеге, да ли намерно или из незнања, стављале на листу људе који уопште не треба да се оперишу, а питање је и да ли ће икада бити кандидати за интервенцију. Ако неко има почетне дегенеративне промене, не значи да треба да заврши са вештачким куком. Е сада треба по том моделу средити листе по целој Србији. Радна група мора да направи приоритете и да каже ко треба да иде на операцију, ко не треба, ко може да сачека… Можда код неких људи и боравак у бањи може да буде ефикасан. Не треба заборавити да је најважнија превентива, вежбање, шетање… Највећа листа чекања је на Институту „Бањица”. Тамо лекари тврде да су сви пацијенти на листи са индикацијама и да морају да се оперишу. Постоје људи који могу да живе са тегобама, има и оних који не могу. Није свима исти праг за бол.

РФЗО је позивао пацијенте да се изјасне да ли желе да иду на операцију уградње вештачких зглобова у здравственим установама где има слободних места и то брзо. Зар то није дало добре резултате?

Јесте. И мени се захваљују пацијенти када обилазим установе по Србији. Али и даље су велике листе и морају да се ревидирају на сваке две недеље. Јер можда је у међувремену неко оперисан приватно, или је неко одустао од операције.

А шта је са дугим чекањем за прегледе на магнетној резонанци?

Они ће се заказивати на потпуно другачији начин, биће термина за прве прегледе и за контроле. Сада улазимо у прву фазу решавања проблема са заказивањем. Направили смо једну промену у програмима на којима раде лекари у Београду у клиничко-болничким центрима и УКЦС-у. Објединили смо све магнетне резонанце у престоници. Хитни пацијенти морају да буду прегледани брзо.

Али шта да ради пацијент када му лекар каже да нема термина и да мора месецима да чека?

Провераваћемо колико је пацијената прегледано свакога дана. Сада даљински можемо то да проверавамо јер ће све установе бити умрежене. Ако видим да у некој болници не раде довољно прегледа, а да, на пример, приватник има доста посла, онда ћу да се запитам у чему је проблем. За то ће одговарати директори установа. Они морају да контролишу своје запослене. На сваких 15 минута може да се уради једно снимање на скенеру. Дакле, 48 пацијената може дневно да буде снимљено. Како може то да ради Институт за онкологију и радиологију Србије, могу и други. На магнетној резонанци за 12 сати може да се уради 24 прегледа, јер код неких пацијената мора да се сними више делова тела па је зато мало спорије. Боља организација рада и нови уређаји ће смањити листе чекања. Дијагностика мора да буде доступна људима који су озбиљно болесни. Али, увек ће бити људи који ће желети да иду на снимања без потребе, рецимо јер их боли глава.

Недавно је Српска радикална странка затражила вашу смену. Кажу да да нисте отворени за тимски рад, да је грешка што сте отерали пензионисане стручњаке из болница и да треба да се врати др Златибор Лончар на место министра здравља. Како то тумачите?

А шта су причали радикали пре неколико година о Лончару? Ја бих их замолила да наставе да тако говоре о мени пошто сигурно уживају велики углед у народу. Чињеница је да лекари и грађани осећају да је промењена клима у здравству. То мени много значи.

Како оцењујете свој рад за годину дана на месту министарке здравља?

Не могу да кажем да сам презадовољна. Својим највећим успехом сматрам усвајање „офлејбл” правилника за лекове, како би људи могли да добију терапију за коју је доказано да може да им помогне. Ово је велики искорак после много година, и потребно је да систем прихвати промене и навике. Морају сви доктори слободно да прописују лекове који доказано помажу пацијентима. Понекад има проблема са плаћањем из фонда и то је оно што морамо решити.

Због чега?

Понекад се деси да фонд одбија да плати здравственим установама „офлејбл” терапију. Видећемо како ћемо то регулисати. Зашто одбијају морате да питате њихове економисте. Ради се о системским променама на које сви треба да се навикну – и здравствене установе и фонд. То нема никакве везе са директорком РФЗО-а Сањом Радојевић Шкодрић, јер она разуме у чему је проблем и схвата значај укидања „офлејбл” правилника за лекове.

Знате ли да има мишљења неких стручњака да ништа значајно нисте урадили за ових годину дана?

Не знам шта су они очекивали, али организацијом рада се нико пре мене није бавио од 1945. Револуционаран је и Закон о здравственој документацији који смо урадили, а исправили смо и неке неправде изменом Закона о здравственом осигурању.

Мислите ли да сте могли више ствари да промените?

У овој консталацији односа добро је да сам и ово урадила. Неке ствари које треба министар да решава, решавају се преко владе. Али то мени не смета. Влада ме је подржала за многе ствари. На пример, моћи ћемо да увозимо лекове из Кине, Индије, Јужне Кореје и других земаља... Можда се то некима није допало. На томе је инсистирао и председник Александар Вучић, јер не смемо да останемо без лекова. Требало ми је шест месеци да схватим да половина људи у Министарству здравља ради против новог министра. То је запарложена бирократија, где само 20 одсто запослених може све да уради како треба. Имала сам „ударе” с једне стране, па са друге… Очигледно је да сам многима засметала својим одлукама јер код мене све мора да буде „чисто”. И набавке сам централизовала и остварила уштеде. Подржала сам СНС јер 30 година нико ништа није урадио, а од 2013. је много новца дато за здравство.

Уколико не будем министар, враћам се на неурохирургију

Очекујете ли нови мандат на месту министра здравља?

На мени је да радим у интересу државе Србије и свих грађана, почели смо велике пројекте и велике ствари. Битно је да их завршимо.

Ако не будете били министар, шта планирате да радите?

Враћам се на неурохирургију, увек постоји места за друштвени ангажман и деловање на корист друштва, а ускоро ћу и отићи у пензију.