Бајденова стратегија „спорог хода”

Миленко Пешић

Када је Џозеф Бајден очински загрлио Бенјамина Нетанјахуа на аеродрому у Тел Авиву изгледало је као да су САД издале Израелу бланко чек да што пре упадне у Газу и свом силином удари по Хамасу. И кренуло је жестоко. Од стравичног масакра хамасоваца 7. октобра, на палестинску енклаву величине половине Њујорка пало је више бомби него што су Американци бацили у најинтензивнијем месецу борбе против Исламске државе, открива британска невладина организација „Ерворс”.

Иако су у борбене мисије у Гази почели опрезно да улазе и тенкови, многи су се питали зашто израелска војска оклева с толико најављиваном инвазијом. У међувремену су стизале штуре вести да су дронови напали америчке базе у Сирији и Ираку. Америчкој Централној војној команди (ЦЕНТКОМ) требало је недељу дана да саопшти пуну истину – да је у 16 напада исламистичких фракција иза којих се сумња да стоји Иран рањено двадесетак америчких војних лица.

РАЗЛИЧИТЕ РАЧУНИЦЕ: Постало је јасно да је Бела кућа привремено зауздала планирани копнени поход на Газу док Пенгагон не распореди десетак система противваздухопловне одбране и додатних 900 војника како би заштитили америчке трупе на Блиском истоку.

Очито Бајден и Нетанјаху немају баш исту рачуницу о „цени” рата који прети да запали цео регион. Председник САД одлучио се за такозвану стратегију спорог хода, за разлику од Нетанјахуа, који би желео брзу победу како би ојачао ослабљени лидерски положај. Бајден хоће да помогне Израелу да победи Хамас, али тако да на себе не навуче претерани бес исламског света.

Како оцењује стручњак за Блиски исток Барак Равид, Бајден се плаши да би брзи, импулсивни напад на Газу могао да увуче Израел у дуге и крваве уличне борбе, у којима би могле да страдају десетине хиљада људи, а да Хамас на крају не буде ликвидиран. Такав развој ситуације могао би да подстакне Хезболах и друге паравојне организације да се укључе у рат, што доводи у опасност америчке војнике распоређене у региону.    

Осим тога, Бајден мора да размишља и о изборима. Због подршке Израелу прети му губитак подршке америчких муслимана и Арапа. Бројни Американци арапског порекла почели су да оптужују Бајдена да није довољно учинио за хуманитарни прекид бомбардовања, у којима је до сада погинуло више од 7.000 Палестинаца. Већ се спекулише да је амерички председник и пре избора „изгубио” Мичиген, савезну државу у којој Американци арапског порекла чине пет одсто гласова бирачког тела.

БИБЛИЈСКА РЕПУБЛИКА: После три седмице хаотичних закулисних игара републиканци су успели да напокон изаберу конгресмена из Луизијане Мајка Џонсона за новог председавајућег Представничког дома Конгреса. Неколико сати уочи гласања Доналд Трамп је испред суда у Њујорку узвратио подршку Џонсону, који га је подржао у правним напорима да поништи пораз на председничким изборима 2020. године, рекавши: „Сви га воле”. 

Избор ултраконзервативног републиканца за новог „спикера” разјарио је коментаторе наклоњене демократама. Одмах су га прозвали како он САД не види као демократску државу, већ као библијски моделирану републику. Подсетили су да се Џонсон залагао за криминализацију истополних веза, увођење обавезне молитве у школе, забрану хируршких захвата за промену пола...

Џонсоновог избор за председавајућег повећава вероватноћу затварања владе, јер 17. новембра истиче закон о привременом финансирању администрације. Осим тога, због доласка изразитог трамповца на чело Представничког дома требало би да стрепи и Володимир Зеленски, јер лако може да заврне славину Бајденове помоћи Украјини.

ЕУ КАО ПАРОДИЈА: Бриселска влада никако да „заведе ред” у европској кући. Тек што је вођа опозиције Доналд Туск у присуству Урсуле фон дер Лајен изјавио да су после избора у Пољској демократија, владавина права и слобода поново у моди, стигао је хладан туш из Словачке. За разлику од Туска, бившег председника Европског савета који очекује да ће успети да оформи пољску владу каква више неће „дизати притисак” Бриселу, новоименовани словачки премијер је стао на страну Будимпеште.

Роберт Фицо, који је четврти пут именован за премијера, рекао је да неће подржати додатну војну помоћ Украјини, нити додатне санкције Русији током самита Европске уније. Нови Орбанов савезник каже да неће гласати ни за какве мере против Русије док не процени њихов утицај на Словачку.

После за ЕУ и НАТО провокативног руковања с Владимиром Путином у Пекингу, Виктор Орбан је отишао корак даље. На годишњицу неуспеле побуне Мађарске против СССР-а поново је оплео по ЕУ. Поручио је да је Москва била трагедија, а да је Брисел савремена пародија.

Ипак, уз гунђање због одржавања привида јединства у европској породици, ЕК је изгледа спремна на трампу. Одблокираће Мађарској 13 милијарди евра у европском фондовима ако Орбан подржи нову траншу финансијске помоћи ЕУ Украјини.

Један званичник ЕУ сматра да Фицо неће бити у позицији да се ценка као Орбан. Како за „Политико” незванично каже, Словачка је „несрећна земља” којој је потребан новац из фондова ЕУ и због тога не може себи да приушти да прави проблеме Бриселу.