Убиства у српској историји

Међу новим издањима „Вукотић медије” су и књиге „Матија” Радована Поповића, „Неслана со” Љубомира Симовића, „Голи оток” Мартина Превишића…Међу новим издањима „Вукотић медије” налази се и књига Радована Поповића „Матија”, која приказује узбудљив живот нашег великог песника, академика. Врло искрена, богата догађајима, анегдотама и ексклузивним фотографијама. Једно ново и искрено лице Матије Бећковића. Затим, ту је дело Чедомира Антића „Убиства у српској историји”, као први покушај да се на историјски, чињенични и аргументован начин просветле највећа, преломна убиства и атентати кроз десет векова наше мукотрпне и разуђене историје.

Књига Митре Митровић „Отписана” њени су аутобиографски записи, дело револуционарке, партизанке, прве српске министарке, супруге Милована Ђиласа, која је због њега, иако већ бивша, отписана од свих.

„Неслана со” Љубомира Симовића, књига је пробраних текстова, писаних различитим поводима, али сви су активан, неувијен, разложан одговор црним парадоксима наше хронично кризне, у бескрај трајуће, махом нерегуларне политичке и културне свакодневице.

Збирка прича „Комшије” групе аутора, није дело југоносталгије, то је жеља да увидимо где смо погрешили, у чему смо успели, где смо данас. И не само као некадашњи земљаци, него као људи који сваког дана неког треба да погледају „преко плота”.

„Голи оток” Мартина Превишића прва је целовита студија логора на Голом отоку која се темељи на многобројним документима из Удбиних архива, као и низу сведочанстава бивших логораша. Ова књига баца ново светло на преломне догађаје започете Резолуцијом Информбироа 1948. „Сећања” Васе Чубриловића историјски је документ у којем један од учесника Сарајевског атентата из 1914. године први пут износи сећања на један од најважнијих и најдраматичнијих дана у српској и југословенској историји.

„Побуна духа” Мила Глигоријевића провокативан је и искрен интервју који је новинар Мило Глигоријевић водио са Мићом Поповићем, испричане су све животне фазе овог великог интелектуалца – од школовања, партизанских дана, студирања, опозиционог деловања, забрањивања изложби. Роман Весне Капор „Маша и медведи” приказује писца који је само човек – потребна му је потврда да његов живот није метастварност, потребно је да осети да је вољен и вредан.

Ово су питања која у роману „Маша и медведи” поставља главна јунакиња док покушава да нађе издавача за своју књигу.

„Госпођа” Стевана Костића, одговара на питања ко је чуварка Титовог злата, кћерка богатог Србина у Загребу, сестра од стрица чувеног сликара Саве Шумановића, кума Милоша Црњанског, један од оснивача павиљона „Цвијета Зузорић”, председница Црвеног крста Србије, мецена чувених уметника, док је књига „Гага” Душана Стојановића романсирана биографија славног Драгана Николића Гаге. Из ње сазнајемо како је Гага одрастао, како је стицао прва мангупска искуства, како се заљубљивао, снимао филмове, како је градио своје највеће ликове... И волео Милену.