Незапосленост на Космету чак 35 одсто

Председник Пословне алијансе Косова Агим Шахини рекао је да, према подацима којима они располажу, стопа незапослености достиже чак 35 одсто, али да и поред тога Косово „увози” радну снагу, јер домаћи радници неће да раде за мале плате, већ се радије одлучују да бољи живот пронађу у иностранству.

Шахини је рекао да страни радници углавном долазе Турске, Индије и Бангладеша, а домаћи одлазе претежно у Немачку .

„Стопа незапослености на Косову је, према званичним подацима, виша од 20 одсто, а према незваничним, чак изнад од 35 одсто. Ми 'увозимо' радну снагу из неколико земаља, обично из Турске, Индије и Бангладеша. Они долазе на Косово да раде, а разлог зашто наши радници не раде и тако смање незапосленост, јесте тај што они имају неки стандард живота, добијају помоћ од родбине из дијаспоре и неће да раде за мале плате”, каже Шахини за Косово онлајн.

Шахини истиче да ће након визне либерализације за земље ЕУ, која ступа на снагу 1. јануара наредне године, тек доћи до таласа одласка радно способних са Косова.

„Млади чекају 1. јануар 2024. године да оду у земље Европе у потрази за бољим животом и стандардом. Највише одлазе и планирају да оду у Немачку због Закона о либерализацији тржишта рада који је усвојен и ступа на снагу у децембру, а по којем сваки радник или туриста са Балкана који у овој земљи нађе посао, по убрзаној процедури ће добити све потребне дозволе за боравак и рад. Најпре се иде до предузећа где је нашао посао, затим до општине и они издају радну визу у року од месец дана. Ми смо, као Пословна алијанса Косова, упозоравали привреднике да, уколико хоћемо да задржимо радну снагу, морамо да повећамо плате и да је то једини начин”, истиче Шахини.

Додаје да су процене да ће ступањем визне либерализације на снагу, Косово напустити 150.000 људи, што је за Косово јако велики број.

„Уколико узмемо просек, 2021. године је отишло више од 55.000 радника са радним дозволама у Немачку, 2022. око 60.000. Иду радници из свих струка, али највише они који за послове, за које су обучени, у иностранству добијају пет пута већу плату него на Косову. Према истраживању које смо радили, 2024. године ћемо имати број од 150.000 људи који ће отићи са Косова у земље ЕУ, то је за нас велики број, јер смо мали и имамо мали број грађана, па ћемо самим тим имати и недостатак потрошача и бирача и радне снаге”, рекао је Шахини.

На питање колико је политика Владе Косова утицала на то да млади одлазе, имајући у виду нерешене односе са Србијом и блокаду дијалога о нормализацији односа, Шахини каже да обе владе, и Србије и Косова морају да нађу стратегију и задрже младе људе.

„Влада Србије и Влада Косова треба да имају у виду да је, према истраживањима које је урадио Еуростат, одлазак грађана и са Косова и из Србије велики. Србија ће до 2030. године имати око пет милиона грађана, а Косово мање од милион. Обе владе треба да направе стратегију како да задрже младе. Уколико се овако настави, имаћемо још већи број одлазака, и из Србије и са Косова. Тако да, што се пре реше ти односи, биће боље и за економију и за грађане”, закључио је Шахини.