Фемицид није обично убиство

Није свако убиство жене фемицид, али убиство које се деси у интимном партнерском односу и које почини садашњи или бивши муж или партнер, односно у породичном контексту, у коме треба да постоји љубав, сигурност и поверење – јесте фемицид. То је родно засновано убиство и представља облик злочина мржње усмерен ка женама, а корени фемицида леже у култури којом доминирају патријархална структура, родна дискриминација и неједнаки односи засновани на мушкој доминацији и контроли. Због тога се ми залажемо да фемицид буде третиран као посебно кривично дело, а не обично убиство. Када би се свако убиство жена почињено у интимном или породичном контексту третирало као фемицид, казне би биле адекватне и за убицу се не би тражиле олакшавајуће околности, што је чест случај у правосудној пракси, истиче Косана Бекер, програмска директорка удружења грађанки „ФемПлатз”.

Она оцењује да су судије и тужиоци и даље пуни родних предрасуда када суде починиоцу фемицида, па се у пракси дешава да се проналазе „олакшавајуће околности” које битно смањују казну, а које никакве везе немају са узроком убиства. Анализирајући око 150 правосудних пресуда, донесених између 2015. и 2020. године, стручњаци ове невладине организације дошли су до закључка да је међу „олакшавајућим” околностима наведен и податак да је починилац лошег економског стања. Често су у пресуди наводи аргумент да је убица „једини хранилац породице”, односно да је „породични човек”, или да је први пут изашао пред лице правде и раније није чинио кривична дела.

„Увид у ове пресуде открива и податак да је олакшавајућа околност била чињеница да је убица признао злочин. А какву је другу могућност имао човек који је насред улице и пред сведоцима убио жену осим да призна злочин”, поставља наша саговорница реторичко питање, додајући да је једном починиоцу фемицида као олакшавајућа околност узета чињеница да има дијабетес. Само у једном случају, наводи Косана Бекер, љубомора је узета као отежавајућа околност приликом почињеног убиства жене.

„Ми немамо адекватну статистику која се тиче насиља над женама. Законом о спречавању насиља у породици предвиђено је успостављање централне евиденције о породичном насиљу, у оквиру које треба да постоји и статистика о фемициду, што се никад није десило. Републички завод за статистику даје податке колико је жена убијено у једној години, али ми из те статистике не можемо да видимо ко је убио те жене. С обзиром на то да је самоубиство починиоца након почињеног фемицида релативно честа појава и да убица у том случају никада не стигне на суд, ми немамо увид ни у овај феномен, већ из медија сазнајемо и анализирамо шта се десило у конкретном убиству жене. Због тога тражимо формирање независног тела за борбу против фемицида – то је обавеза Републике Србије, у складу с препоруком специјалне известитељке Уједињених нација, која је потврђена и националном стратегијом за борбу против насиља над женама”, истиче наша саговорница.

Она подсећа да је организација „ФемПлатз” у фебруару покренула кампању под називом „Која је следећа” како би се скренула пажња јавности на статистику која говори да сваке године око 30 жена страда од руке свог партнера, оца, сина или брата и подсећа да је до данас убијено 26 жена, што је више у односу на вишегодишњи просек. На питање како објашњава парадокс да из године у годину расте број закона, прописа и конвенција који штите жене од насиља, али да се број фемицида не смањује, Косана Бекер истиче да ми имамо добре законе, али је њихова примена често проблематична.

„Када се деси фемицид или неко тешко убиство с великим бројем жртава које изазива велико интересовање јавности и када представници центра за социјални рад, полиције, тужилаштва и суда дају изјаве медијима и објашњавају шта су урадили у конкретном случају, ви често схватите да је свако од њих урадио добар посао, али да је изостала довољно добра и ефикасна међусобна комуникација и сарадња. Не сме да буде оправдање да у институцијама нема довољно запослених професионалаца”, наглашава наша саговорница и подсећа да је готово свака трећа жртва фемицида насиље претходно пријављивала институцијама система.

„Не постоји јединствен одговор на питање зашто жена остаје с насилником – тој одлуци често кумују емоције које она има према партнеру и одлука да сачува породицу и да деца расту уз оба родитеља. Неке жене су патријархално васпитане и мисле да је задатак жене да остане уз свог супруга, без обзира на све, а неке мисле да немају избора. Међутим, држава мора да нађе начин да заштити сваку жену од насиља”, изричита је наша саговорница.

Косана Бекер с поносом истиче да је Београдска отворена школа 20. октобра уручила организацији „ФемПлатз” награду „Покретачи промена” за иницијативу и јавну кампању „Стоп фемидицу”. Ова иницијатива одабрана је у категорији „Први глас грађана” као пример иницијативе која је обезбедила подршку великог броја грађана који су постали носиоци поруке „Стоп фемициду” – кампањи која је мотивисала, инспирисала и окупила грађане у заједничкој борби за промене.