Femicid nije obično ubistvo

Nije svako ubistvo žene femicid, ali ubistvo koje se desi u intimnom partnerskom odnosu i koje počini sadašnji ili bivši muž ili partner, odnosno u porodičnom kontekstu, u kome treba da postoji ljubav, sigurnost i poverenje – jeste femicid. To je rodno zasnovano ubistvo i predstavlja oblik zločina mržnje usmeren ka ženama, a koreni femicida leže u kulturi kojom dominiraju patrijarhalna struktura, rodna diskriminacija i nejednaki odnosi zasnovani na muškoj dominaciji i kontroli. Zbog toga se mi zalažemo da femicid bude tretiran kao posebno krivično delo, a ne obično ubistvo. Kada bi se svako ubistvo žena počinjeno u intimnom ili porodičnom kontekstu tretiralo kao femicid, kazne bi bile adekvatne i za ubicu se ne bi tražile olakšavajuće okolnosti, što je čest slučaj u pravosudnoj praksi, ističe Kosana Beker, programska direktorka udruženja građanki „FemPlatz”.

Ona ocenjuje da su sudije i tužioci i dalje puni rodnih predrasuda kada sude počiniocu femicida, pa se u praksi dešava da se pronalaze „olakšavajuće okolnosti” koje bitno smanjuju kaznu, a koje nikakve veze nemaju sa uzrokom ubistva. Analizirajući oko 150 pravosudnih presuda, donesenih između 2015. i 2020. godine, stručnjaci ove nevladine organizacije došli su do zaključka da je među „olakšavajućim” okolnostima naveden i podatak da je počinilac lošeg ekonomskog stanja. Često su u presudi navodi argument da je ubica „jedini hranilac porodice”, odnosno da je „porodični čovek”, ili da je prvi put izašao pred lice pravde i ranije nije činio krivična dela.

„Uvid u ove presude otkriva i podatak da je olakšavajuća okolnost bila činjenica da je ubica priznao zločin. A kakvu je drugu mogućnost imao čovek koji je nasred ulice i pred svedocima ubio ženu osim da prizna zločin”, postavlja naša sagovornica retoričko pitanje, dodajući da je jednom počiniocu femicida kao olakšavajuća okolnost uzeta činjenica da ima dijabetes. Samo u jednom slučaju, navodi Kosana Beker, ljubomora je uzeta kao otežavajuća okolnost prilikom počinjenog ubistva žene.

„Mi nemamo adekvatnu statistiku koja se tiče nasilja nad ženama. Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je uspostavljanje centralne evidencije o porodičnom nasilju, u okviru koje treba da postoji i statistika o femicidu, što se nikad nije desilo. Republički zavod za statistiku daje podatke koliko je žena ubijeno u jednoj godini, ali mi iz te statistike ne možemo da vidimo ko je ubio te žene. S obzirom na to da je samoubistvo počinioca nakon počinjenog femicida relativno česta pojava i da ubica u tom slučaju nikada ne stigne na sud, mi nemamo uvid ni u ovaj fenomen, već iz medija saznajemo i analiziramo šta se desilo u konkretnom ubistvu žene. Zbog toga tražimo formiranje nezavisnog tela za borbu protiv femicida – to je obaveza Republike Srbije, u skladu s preporukom specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija, koja je potvrđena i nacionalnom strategijom za borbu protiv nasilja nad ženama”, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da je organizacija „FemPlatz” u februaru pokrenula kampanju pod nazivom „Koja je sledeća” kako bi se skrenula pažnja javnosti na statistiku koja govori da svake godine oko 30 žena strada od ruke svog partnera, oca, sina ili brata i podseća da je do danas ubijeno 26 žena, što je više u odnosu na višegodišnji prosek. Na pitanje kako objašnjava paradoks da iz godine u godinu raste broj zakona, propisa i konvencija koji štite žene od nasilja, ali da se broj femicida ne smanjuje, Kosana Beker ističe da mi imamo dobre zakone, ali je njihova primena često problematična.

„Kada se desi femicid ili neko teško ubistvo s velikim brojem žrtava koje izaziva veliko interesovanje javnosti i kada predstavnici centra za socijalni rad, policije, tužilaštva i suda daju izjave medijima i objašnjavaju šta su uradili u konkretnom slučaju, vi često shvatite da je svako od njih uradio dobar posao, ali da je izostala dovoljno dobra i efikasna međusobna komunikacija i saradnja. Ne sme da bude opravdanje da u institucijama nema dovoljno zaposlenih profesionalaca”, naglašava naša sagovornica i podseća da je gotovo svaka treća žrtva femicida nasilje prethodno prijavljivala institucijama sistema.

„Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje zašto žena ostaje s nasilnikom – toj odluci često kumuju emocije koje ona ima prema partneru i odluka da sačuva porodicu i da deca rastu uz oba roditelja. Neke žene su patrijarhalno vaspitane i misle da je zadatak žene da ostane uz svog supruga, bez obzira na sve, a neke misle da nemaju izbora. Međutim, država mora da nađe način da zaštiti svaku ženu od nasilja”, izričita je naša sagovornica.

Kosana Beker s ponosom ističe da je Beogradska otvorena škola 20. oktobra uručila organizaciji „FemPlatz” nagradu „Pokretači promena” za inicijativu i javnu kampanju „Stop femidicu”. Ova inicijativa odabrana je u kategoriji „Prvi glas građana” kao primer inicijative koja je obezbedila podršku velikog broja građana koji su postali nosioci poruke „Stop femicidu” – kampanji koja je motivisala, inspirisala i okupila građane u zajedničkoj borbi za promene.