Избегличка битка на Егеју

Идилично грчко острво Патмос на крајњем југоистоку Егејског мора од летос је заоштрило односе са званичном Атином због незабележене поплаве илегалних имиграната који надиру из правца Турске.

Навала непозваних на острво са 3.000 становника толика је да су власти Патмоса у септембру упозориле Атину како ће убудуће спречити обалску стражу да на острво искрцава илегалне имигранте.

„Најезда илегалних имиграната на Патмос превршила је сваку меру. На волшебни начин они се докопају оближњег, ненасељеног острвца Агатониси, а онда их грчка обалска стража довлачи овамо. Патмос ипак живи од туризма: нека их обалска стража спроводи негде другде. Упозорења су изгледа уродила плодом. Имигранте већином сада одбијају или их одводе негде другде”, описује збивања Ана Ромеос, председник Удружења хотелијера Патмоса, агенцији АФП.

Југоисточна граница ЕУ одскора се суочава са осетним надирањем илегалних имиграната из правца истока.

У периоду од 1997. до 2006. године из правца Мале Азије на грчке обале пристизало је годишње просечно 3.000 илегалних имиграната. Лане, када је енергичном акцијом западног крила ЕУ осетно смањена најезда илегалаца на Шпанију, Италију и Малту, плима на југоисточне ободе драстично је порасла.

Најчуванија европска граница – минирано приобаље реке Еврос између Грчке и Турске – постала је важан копнени коридор којим хиљаде пребега из Ирака, Авганистана, Пакистана, Грузије, Судана, Сомалије... покушавају да продру у Европу.

Та авантура је опасна по живот.

Од 1994. године најмање 86 илегалних имиграната погинуло је на пограничним минским пољима у области Еврос, док је седамдесетак тешко рањено, тврди АФП.

„Егејска имигрантска рута” дуж 6.800 километара поморске границе између Грчке и Турске зато је све популарнија.

Ипак, једном на грчком камену, добродошлица није обавезна, упозоравају званични подаци ЕУ, УН и низа међународних невладиних организација.

Од почетка 2008. године грчка лучка полиција притворила је око 8.800 илегалних имиграната који су, махом преко „егејског коридора”, покушали да се домогну Европе. Лане су грчке власти спречиле 9.240 особа у намери да илегално уђу у Грчку, иначе два пута више него 2006. године.

Званична Атина недавно је оптужила Анкару да у појединим ситуацијама турски патролни чамци помажу имигрантским пирогама да се домогну грчких територијалних вода, где по УН конвенцијама онда више нема олаког враћања назад.

Шта се после десило са „спреченим и отераним илегалним имигрантима”, на отвореном мору надомак територијалних вода Грчке, Малте, Италије, Шпаније... о том мало европских званичника у међувремену јавно говори.

Грчка иначе, од Евроса до Самоса и луке Патрас, има 13 центара за прихват илегалних имиграната, који су често на мети званичних међународних критика због процедуралних, хуманитарних али и хигијенских мањкавости.

Влада у Атини одавно упозорава Брисел да су илегални имигранти једна од најозбиљнијих тема ЕУ, којом не би требало саме да се баве земље на ободу „клуба 27”.

Караманлис је пролетос тражио од ЕУ да размотри оснивање нових здружених поморских патрола, али из Брисела одговора још нема.

То није чудо. ЕУ још од 1999. године муку мучи да осмисли јединствену политику према илегалним имигрантима, избеглицама и кандидатима за азил.

Након вишегодишњих мучних расправа о теми, бриселска фамилија недавно је срочила „споразум о имиграцији и азилу” који би средином октобра требало и формално да буде прихваћен на самиту лидера ЕУ.

По најновијем, ЕУ би требало да побољша руковођење легалном имиграцијом, пооштри контролу над илегалним имигрантима, успостави заједничку политику одобравања азила, одреди квоте висококвалификованих печалбара курентних занимања...

Илегални имигранти који прођу ново квалификационо решето ЕУ и докажу да већ солидно зарађују у домовини, добиће – обећавају у Бриселу – такозвану „плаву усељеничку карту”. Поређење са америчком „зеленом картом” се намеће.

Брисел је одавно свестан да је становништво ЕУ све старије, да је свежа крв са стране економски неопходна, али и да други глобални региони настоје да привуку радну снагу са стране.

„Проблем је што Грчка, али и ниједна друга земља ЕУ, не зна колико јој стране радне снаге треба у скорој будућности, тврди Александрос Завос, експерт Института за миграције у Атини.

У том случају – избеглички пливачки маратон на Егеју засигурно ће се наставити.