„Пецали” на интернету, па „упецали” туђи банковни рачун

Док је уморна после посла наша читатељка Милица Ј. читала вести на телефону искочио јој је прозорчић из кога јој „њен” мобилни оператер нуди да, ако одговори на анкету од девет питања, улази у програм награђивања купаца у коме добија поклон од њихових спонзора, односно за један евро може да добије паметни телефон, рачунар, „самсунг” телевизор… „Запамтите 100 насумично одабраних корисника добило је ову позивницу, број поклона је ограничен, имате три минута и 59 секунди да одговорите на анкету…”

Све то је наша читатељка урадила, а затим се појавио прозорчић у коме траже податке са банковног рачуна да она за тај један евро купи конкретно телефон, јер се од примамљивих понуда одлучила за то. Кад је уписала податке са картице искачући прозор је нестао као дух, тражила га је у телефону, али нигде га није било…

Ту се и она тргла. Позвала је кол-центар мобилног оператера у коме су јој рекли да та понуда није њихова. Има апликацију банке на телефону што јој је омогућило да одмах блокира картицу. Пошто се бојала да је не покраду ако је одблокира отишла је већ сутра у банку и наручила нову „пластику”.

Укратко наша читатељка није претрпела „на добру понуду” никакву штету од овог „пецања” или на енглеском „фишинга”, ако се не рачуна трошак за нову картицу од 300 динара. На критике пријатеља да је била наивна правдала се да је била уморна, да јој је концентрација попустила, да су боје на „бренду” биле исте као ког мобилног оператера који јој бар једном недељно, истина порукама, шаље понуде за куповину… Кад се све мало боље погледа види се да је интернет адреса код превараната другачија, а посебан је куриозитет што је понуда била писана ијекавицом… али је трајала само три минута и ко да се посвети детаљима…

Пријатељи су јој рекли да нико ништа не даје за џабе и оно што кажу стручњаци за интернет преваре: ако је нека понуда исувише добра онда сасвим сигурно није истинита.

Преваре пензионера су посебна прича. Уоче је када од регуларног мобилног оператера добију вишеструко већи месечни рачун него иначе и сазнају да су се претплатили на услуге страних провајдера. Наравно да они то нису урадили, већ су негде грешком кликнули на садржаје који их занимају из области здравља, медицинских помагала који нису на страном језику, већ на српском. Преваранти тачно знају које садржаје они бирају па су им спремили клопку. Решење за то је да се њиховом броју, код мобилног оператера, ограничи приступ страним провајдерима.

Готово да нема никога ко некада није био жртва „фишинга”. Матрица је иста: преваранти узму познати бренд, направе копију домена, нешто најсличније, јер не смеју идентични и крену да „пецају”. Лажним представљањем дођу до личних података, лозинки и због тога треба пажљиво проверавати извор са којега понуде стижу.

Због штете коју трпе и саме компаније чији се лого злоупотребљава и оне све више упозоравају кориснике на подвале на интернету.

Милош Недељковић, члан Извршног одбора Адико банке, наводи да им овакве манипулације угрожавају интернет пословање, а познато је да су банке перјанице у дигитализацији услуга. Због тога су покренули кампању под називом: „Не пецај се, како се заштитити од фишинг напада у банкарству” у којој су конкретним примерима показали да превише добре понуде нису реалне. „Освојите 20 дана на Малдивима за само 25 евра, освоји злато у својој тежини”, неки су од примера које су они представили у кампањи.

„Интернет напади постали су све учесталији и софистициранији, а угрожавају безбедност и приватност наших клијената. Банка је користила креативне и атрактивне, али намерно нереалне банере на интернету, где су приметили да је статистика показала да грађани релативно лако падају на „мамац” ове интернет преваре. У врло кратком временском периоду, чак 25.600 особа, углавном старије популације, кликнуло је на неки од банера с нереалном понудом. Међутим, ти кликови нису водили до стварних превара, већ су корисници били преусмерени на едукативну страницу Адико банке. На тој страници могли су да се информишу о опасностима и преварама на интернету”, објашњава Недељковић. Додаје да је дигитални свет немилосрдан када је реч о личним подацима и начину како појединци желе да дођу до њих.

Из компаније „Јетел” наводе да нису организовали поменуту наградну игру, не стоје иза оваквих преварних радњи, нити сносе било коју врсту одговорности. „Апелујемо на кориснике да, уколико добију овакав мејл, не попуњавају никакав образац. Подсећамо да се наградне игре у организацији ’Јетела’ могу пронаћи само на нашој званичној страници или на званичним налозима компаније.” У понуди имају производ „сејфнет” за овакве и сличне ситуације. Док корисници сурфују интернетом у њиховој мрежи, он идентификује и блокира злонамерне веб-локације и штити кориснике од интернет превара које служе за крађу личних или финансијских података.