„Pecali” na internetu, pa „upecali” tuđi bankovni račun

Dok je umorna posle posla naša čitateljka Milica J. čitala vesti na telefonu iskočio joj je prozorčić iz koga joj „njen” mobilni operater nudi da, ako odgovori na anketu od devet pitanja, ulazi u program nagrađivanja kupaca u kome dobija poklon od njihovih sponzora, odnosno za jedan evro može da dobije pametni telefon, računar, „samsung” televizor… „Zapamtite 100 nasumično odabranih korisnika dobilo je ovu pozivnicu, broj poklona je ograničen, imate tri minuta i 59 sekundi da odgovorite na anketu…”

Sve to je naša čitateljka uradila, a zatim se pojavio prozorčić u kome traže podatke sa bankovnog računa da ona za taj jedan evro kupi konkretno telefon, jer se od primamljivih ponuda odlučila za to. Kad je upisala podatke sa kartice iskačući prozor je nestao kao duh, tražila ga je u telefonu, ali nigde ga nije bilo…

Tu se i ona trgla. Pozvala je kol-centar mobilnog operatera u kome su joj rekli da ta ponuda nije njihova. Ima aplikaciju banke na telefonu što joj je omogućilo da odmah blokira karticu. Pošto se bojala da je ne pokradu ako je odblokira otišla je već sutra u banku i naručila novu „plastiku”.

Ukratko naša čitateljka nije pretrpela „na dobru ponudu” nikakvu štetu od ovog „pecanja” ili na engleskom „fišinga”, ako se ne računa trošak za novu karticu od 300 dinara. Na kritike prijatelja da je bila naivna pravdala se da je bila umorna, da joj je koncentracija popustila, da su boje na „brendu” bile iste kao kog mobilnog operatera koji joj bar jednom nedeljno, istina porukama, šalje ponude za kupovinu… Kad se sve malo bolje pogleda vidi se da je internet adresa kod prevaranata drugačija, a poseban je kuriozitet što je ponuda bila pisana ijekavicom… ali je trajala samo tri minuta i ko da se posveti detaljima…

Prijatelji su joj rekli da niko ništa ne daje za džabe i ono što kažu stručnjaci za internet prevare: ako je neka ponuda isuviše dobra onda sasvim sigurno nije istinita.

Prevare penzionera su posebna priča. Uoče je kada od regularnog mobilnog operatera dobiju višestruko veći mesečni račun nego inače i saznaju da su se pretplatili na usluge stranih provajdera. Naravno da oni to nisu uradili, već su negde greškom kliknuli na sadržaje koji ih zanimaju iz oblasti zdravlja, medicinskih pomagala koji nisu na stranom jeziku, već na srpskom. Prevaranti tačno znaju koje sadržaje oni biraju pa su im spremili klopku. Rešenje za to je da se njihovom broju, kod mobilnog operatera, ograniči pristup stranim provajderima.

Gotovo da nema nikoga ko nekada nije bio žrtva „fišinga”. Matrica je ista: prevaranti uzmu poznati brend, naprave kopiju domena, nešto najsličnije, jer ne smeju identični i krenu da „pecaju”. Lažnim predstavljanjem dođu do ličnih podataka, lozinki i zbog toga treba pažljivo proveravati izvor sa kojega ponude stižu.

Zbog štete koju trpe i same kompanije čiji se logo zloupotrebljava i one sve više upozoravaju korisnike na podvale na internetu.

Miloš Nedeljković, član Izvršnog odbora Adiko banke, navodi da im ovakve manipulacije ugrožavaju internet poslovanje, a poznato je da su banke perjanice u digitalizaciji usluga. Zbog toga su pokrenuli kampanju pod nazivom: „Ne pecaj se, kako se zaštititi od fišing napada u bankarstvu” u kojoj su konkretnim primerima pokazali da previše dobre ponude nisu realne. „Osvojite 20 dana na Maldivima za samo 25 evra, osvoji zlato u svojoj težini”, neki su od primera koje su oni predstavili u kampanji.

„Internet napadi postali su sve učestaliji i sofisticiraniji, a ugrožavaju bezbednost i privatnost naših klijenata. Banka je koristila kreativne i atraktivne, ali namerno nerealne banere na internetu, gde su primetili da je statistika pokazala da građani relativno lako padaju na „mamac” ove internet prevare. U vrlo kratkom vremenskom periodu, čak 25.600 osoba, uglavnom starije populacije, kliknulo je na neki od banera s nerealnom ponudom. Međutim, ti klikovi nisu vodili do stvarnih prevara, već su korisnici bili preusmereni na edukativnu stranicu Adiko banke. Na toj stranici mogli su da se informišu o opasnostima i prevarama na internetu”, objašnjava Nedeljković. Dodaje da je digitalni svet nemilosrdan kada je reč o ličnim podacima i načinu kako pojedinci žele da dođu do njih.

Iz kompanije „Jetel” navode da nisu organizovali pomenutu nagradnu igru, ne stoje iza ovakvih prevarnih radnji, niti snose bilo koju vrstu odgovornosti. „Apelujemo na korisnike da, ukoliko dobiju ovakav mejl, ne popunjavaju nikakav obrazac. Podsećamo da se nagradne igre u organizaciji ’Jetela’ mogu pronaći samo na našoj zvaničnoj stranici ili na zvaničnim nalozima kompanije.” U ponudi imaju proizvod „sejfnet” za ovakve i slične situacije. Dok korisnici surfuju internetom u njihovoj mreži, on identifikuje i blokira zlonamerne veb-lokacije i štiti korisnike od internet prevara koje služe za krađu ličnih ili finansijskih podataka.