Хала 1 на парцели јавне намене

Док се јавност пита да ли је управо завршени 66. сајам књига последњи пут одржан под куполама Београдског сајма који ће, како је најављено, бити пресељен у Сурчинско поље поред будућег националног стадиона, за ону најпознатију сајамску Халу 1 у Булевару војводе Мишића у току је јавна презентација урбанистичког пројекта (УП). Тај документ спакован у фасциклу и изложен на столу у ходнику Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Улици краља Милутина 10а, није понудио решење за целокупну трансформацију простора када сајам са десне савске обале буде премештен него је његов задатак да из комплекса сајма, засад комерцијалне намене, издвоји целину неопходну за функционисање Хале 1 тако што ће бити формирана грађевинска парцела јавне намене као и део парцеле за јавну саобраћајницу позиционирану ближе реци. Иницијативу за израду УП-а који је пред очима јавности седам дана до 1. новембра јесте предузеће „Београд на води”, инвеститор истоименог стамбено-пословног комплекса који се већ проширио малтене до сајма, а израда је поверена предузећу „Фрикције” из Београда, основаном крајем јула ове године. Одговорни урбаниста је Марјана Стругар.

– Повод за израду Урбанистичког пројекта је дефинисање припадајуће парцеле Хале 1 Београдског сајма, са статусом јавне намене. Комплекс Београдског сајма чини низ катастарских парцела, које нису формиране као комплекс, а у складу са статусом заштите Хале 1 потребно је дефинисати и формирати грађевинску парцелу Хале 1 као и припадајући део планиране јавне саобраћајнице – наведено је у УП-у.

То је јуче потврдила и жена у ходнику објекта у Улици краља Милана у којем се налазе и просторије ресорног министарства која је, како каже, у име Марјане Стругар задужена да заинтересованим особама предочи шта је све предвиђено УП-ом за тај део сајамског комплекса. Она каже да претходних дана није било гужве, ако се изузме прошли четвртак када су новинарске екипе похрлиле да виде шта је планирано урбанистичким пројектом. Њиме је оријентационо обухваћено 32.436 квадратних метара од којих 30.293 квадрата одлази на грађевинску парцелу Хале 1. Површина јавне саобраћајнице са северне стране која би омогућила директан приступ Хали 1, од свих сајамских зграда једина је заштићена као споменик културе, јесте 2.083 квадратна метра. Део простора уз Булевар војводе Мишића предвиђен је за паркинг, а у близини Хале 1 треба да буде и станица метроа што је дефинисано планом регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метроа система, истиче она.

Упитана да ли је у складу са законом то што се ова хала изузима из сајамског комплекса за који је према плану Генералне регулације Београда предвиђена израда плана детаљне регулације, она каже да није супротна закону.

– Пракса је да се пројекти парцелације и препарцелације спроводе урбанистичким пројектом и пре израде плана детаљне регулације и то није незаконито. Овим УП-ом се не предвиђају интервенције на Хали 1 – тврди она и додаје да не зна којим ће планским документом бити трансформисана целокупна локација Београдског сајма.

Како је наведено у УП-у, у каснијој фази разраде комплекса Београдског сајма планским документом ће бити дефинисани урбанистички параметри везани за реконструкцију Хале 1 и припадајуће инфраструктуре. Све парцеле у оквиру граница УП-а, којим се формирају парцеле јавне намене су јавна својина један кроз један Републике Србије, пише у том документу.

Са друге стране, Нова планска пракса, експертска и једна од организација цивилног сектора која се побунила против овог УП-а, наводи да одлука којом се о судбини комплекса Београдског сајма одлучује израдом урбанистичког пројекта нема утемељење у Закону о планирању и изградњи, нити у важећим планским документима. Закон, подсећа у саопштењу Нова планска пракса, предвиђа доношење урбанистичког плана, чија израда подразумева сложену процедуру, укључивање свих надлежних институција у процес планирања, као и партиципацију најшире јавности и јавну расправу, као први корак за било какву потенцијалну трансформацију комплекса Београдског сајма.

– Насупрот томе, урбанистички пројекат којим се распарчава земљиште у јавној својини и прејудицира будуће планско решење, стављен је на јавну презентацију без преузимања одговорности државне управе за очување система планирања, као и професионалне и етичке одговорности урбаниста који су пројекат потписали – пише у саопштењу Нове планске праксе за коју таква одлука указује на намеру да се започне трансформација још једног дела београдске обале на „мала врата”, без претходног доношења урбанистичког плана и свеобухватног сагледавања будућих садржаја, функције и организације комплекса Београдског сајма.

На том простору биће проширен „Београд на води”, а уговор о продаји имовине сајма компанији „Београд на води”, у којој је мањински власник држава Србија са 32 одсто капитала, потписан је 16. марта ове године. То је на конференцији за медије у августу потврдио Александар Вучић, председник Србије. Пре тога, како су пренели медији, предузеће Београдски сајам смањило је основни капитал, земљиште на којем се сајам још налази и све сајамске хале прешле су у власништво државе, а Београдски сајам више нема ни право коришћења тих некретнина. Београдски сајам је из своје имовине у јуну искњижио више од 24 хектара којима је до тада располагао, а продајом „Београду на води” све непокретности осим Хале 1, прешле су у власништво компаније која годинама, низводно на десној обали Саве, зида стамбено-пословни комплекс који је до непрепознатљивости изменио лице главног града.

Дуже од шест деценија на десној обали Саве

Одлука о изградњи новог сајамског комплекса донета је 1953. године, расписан је конкурс по којем није изведено решење, већ се појавила идеја монументалније архитектуре, као одраза нових околности и токова, наведено је у УП-у за формирање парцеле јавне намене објекта Хале 1 Београдског сајма и дела јавне саобраћајнице.

– Проф. арх. Милорад Пантовић, са инжењерима Бранком Жежељом и Миланом Крстићем дао је решење по којем је изведен комплекс, а који се заснивао на принципима функционализма у модерној архитектури, са посебним освртом на италијанске архитектуре стадиона и изложбених павиљона. Сајам је отворен 1957. године – наведено је у том документу.