Здравство на услузи пацијентима

„Очигледно је да сам многима засметала својим одлукама”, рекла је министарка здравља Србије, проф. др Даница Грујичић у интервјуу цењеном листу „Политика” 29. октобра. И даље у каже: „Требало ми је шест месеци да схватим да половина људи у Министарству здравља ради против новог министра. То је запарложена бирократија, где само 20 одсто запослених може све да уради како треба. Имала сам ударе с једне и друге стране.”

Ово је страшна чињеница. Стога се поставља кључно питање како организовати здравство у Србији да буде ефикасно, ефективно и да пре свега буде превенција за разне потенцијалне болести и стања организма великог броја пацијената. Осим тога, важно је рећи да се у државној медицини тешко долази до дијагнозе. То, углавном, решава приватна медицина. А то знатно кошта пацијенте који су целог радног века одвајали од своје зараде за здравство.

Поставља се и питање шта је здравље. „Здравље је стање потпуног физичког, менталног и друштвеног благостања, а не само одсуство болести или слабости.” Ту су два субјекта, човек, појединац, који треба целог живота да брине о свом здрављу, и укупна медицина у Србији да добром организацијом превентиве колико-толико спречи појаву болести и слабости. Човек, пацијент и медицина у Србији треба да буду компатибилни у смеру очувања здравља и тада медицина најмање кошта. За ту компатибилност важна је организација области здравства. На организацији здравства испит полажу у првом реду Министарство здравља и министарка. Здравство треба да се сети ко га материјално и финансијски подржава редовно, свакомесечно.

Треба нешто хитно променити. Као прво, треба организовати медицину у Србији (државну и приватну) у смислу услуге пацијентима као да је то јединствена целина. Сва остала питања (финансијска и функционална) требало би да реши Министарство здравља.

Као друго, потребно је инвестиционо проширити капацитете здравства. Шта то значи да су на листи чекања за неке операције и прегледе хиљаде пацијената? То мора хитно да се реши. Неко време чекања објективно ће увек постојати. Не верујем да се то може решити само анализом листе и попуном ако је неко оперисан. Ако може да се подигне ковид болница, зашто не може и још једна операциона сала за катаракту или за колено и слично? Министарка каже да су обједињене све магнетне резонанце у престоници. Ето позитивног примера.

Као треће, зашто се не затражи помоћ становништва да се, примера ради, преко СМС порука уведе посебан рачун да се за старије од нпр. 70 година смање листе чекања на операцију катаракте, јер ти људи не могу да издрже постојећу бирократску медицину, већ ћуте и трпе.

Мирко Драгићевић,
Београд