Псоријаза може да се држи под контролом

Отац и бака су ми боловали од блажег облика псоријазе, тако да сам одувек био упућен у то о каквој болести је реч. Имао сам 25 година када сам сазнао да и ја имам ту дијагнозу. У почетку је то био неки благи облик, када су ми се промене појавиле по прегибима лактова и колена. Две године након тога доживео сам породичну трагедију, па су ми се у року од два дана појавили осипи по целом телу. Умерена псоријаза је тада прешла у тежи облик. Тада креће моја борба са болешћу. Добијао сам терапије које су давале делимичне резултате. Тада сам ушао у клиничку студију за иновативну биолошку терапију, која ми је помогла и више нисам имао никакве промене на кожи. Након неколико година, РФЗО је ту терапију ставио на позитивну листу и наставио сам да се њоме лечим.

Сада се не осећам као пацијент. На то ме подсети само одлазак по терапију, с времена на време. Бенефити терапије коју добијам се виде. То је доказ да псоријаза може да се држи под контролом. На болест чак може и да се заборави.

Псоријаза није само козметички проблем. Ову болест не треба схватати олако. Пацијенти не треба стално да мењају лекаре, већ морају да се придржавају терапије коју им је дерматолог прописао и савета који су битни за квалитетнији живот. Чињеница је да нам доктори помажу дуги низ година.

Битно је да се људи прво обрате изабраним лекарима, затим дерматолозима који ће одлучити да ли треба да се укључи и реуматолог. Мој однос са лекарима који ме лече годинама није однос лекар-пацијент, већ пре однос родитеља према детету. То је због тога што су добро знали да ме критикују када сам нешто лоше радио и да буду веома жустри у примедбама, али и да ме похвале када сам нешто добро радио. Нису они ту само да „одраде” свој посао и напишу неки рецепт. Зато сам им захвалан. Јер ко зна где бих сада био да није било њих. Захвалан сам и Републичком фонду за здравствено осигурање, који је препознао да је псоријаза озбиљно обољење и омогућио разне модалитете лечења. Не треба посезати за такозваним чудотворним препаратима. Право лечење од стране лекара је једини исправан пут.

Као неко ко је учествовао у клиничким истраживањима, мислим да је то одлична ствар и за пацијенте и за лекаре, али и за државу јер не кошта ништа. И није тачно да се ту раде експерименти на људима. Ја сам бенефит биолошке терапије видео када сам био укључен управо у клиничку студију. Зато мислим да клиничке студије треба убрзати и одобравати брже.

Када видим некога на улици ко има псоријазу, приђем му и покушам да објасним да треба да се лечи, да постоје лекови који болест могу да ставе под контролу. Пацијенти данас имају више модалитета лечења, а надам се да ће их бити још више. На располагању су лекови за локалну и системску примену, укључујући и биолошку терапију за пацијенте са умереним и тешким обликом псоријазе. Поред доступних могућности лечења, и даље велики број пацијената непотребно пати од озбиљних симптома и знакова псоријазе. Зато је значајно да пацијенти добију одговарајућу терапију, ослободе се промена на кожи, али и смање ризик од развоја других обољења, и даље, што је је веома значајно за пацијенте – побољшају квалитет живота и несметано обављају социјалне и професионалне активности.

Оно што је добро у земљама у региону, а код нас није одобрено, јесте омогућавање да пацијенти оду у апотеку по прописани лек и да га сами себи дају у виду поткожних инјекција. Код нас по биолошку терапију људи морају да путују и по 100 километара. Када идем по терапију, морам најпре да отворим боловање код лекара опште праксе на један дан, па да се после опет враћам да га затворим.

Псоријаза је хронично обољење коже које погађа око 80 милиона људи широм света. Процењује се да између два и пет одсто европске популације има псоријазу. Ово хронично стање коже није опасно по живот, али људи са псоријазом могу бити склони дијабетесу, псоријазном артритису, срчаним обољењима и депресији. Обољење се може јавити у сваком животном добу, али се обично појављује између 15. и 25. године.

Црвена, упаљена и издигнута кожа карактеристична је за псоријазу, као и љуске сивосребрнасте боје или мрље, односно плак на кожи. Код особа оболелих од псоријазе јављају се и удубљења на ноктима или се нокат одваја од прста.

Није сасвим јасно шта изазива псоријазу. Претпоставља се да на њену појаву могу да утичу генетика, стање имунолошког система и неки спољни утицаји. Сматра се и да стрес може бити окидач за псоријазу.

У питању је аутоимуна болест: најпростије речено организам је „збуњен” и креће да снажно активира имуни систем као да брани кожу од неке велике инфекције. Притом настаје огроман број нових ћелија које кратко живе, а толико их је да организам не може сам да их уклони, па почињу да се нагомилавају на површини коже. И ето манифестације псоријазе у виду љуспица, красти и плака који захвата делове тела. Запуштање болести може довести до драматичног погоршања здравственог стања и до инвалидитета.

Владимир Кецић, председник Удружења „Пацијенти против псоријазе – 3П”