Књига српског амбасадора у грчким књижарама

Од нашег дописника
Атина – У излозима и на полицама књижара широм Грчке у издању водећег и најстаријег грчког издавача „Кастањиотис” освануо је превод са српског на грчки језик књиге „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације”.

Реч је о делу насталом из пера актуелног амбасадора Србије у Атини Душана Спасојевића, који је из свог угла, на основу вишегодишњег изучавања опсежне архивске грађе и литературе на занимљив и студиозан начин борбу за ослобођење и независност Грчке сагледао кроз ширу призму Балкана, анализирајући и описујући значајне моменте из историје земље у којој службује. После објављивања у нашој земљи два издања од којих је друго допуњено, у Грчкој је са великим интересовањем дочекан превод, јер се први пут грчкој публици дочаравају тешки услови османског јарма под којима се развијао и ширио грчки национални ослободилачки покрет.

Медији који аутора називају „једним од најзначајнијих гркољуба нашег времена”, појављивање књиге у књижарама су пропратили низом написа у којима се истиче да се књига амбасадора Душана Спасојевића у Србији појавила у време обележавања 200 година од почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације и да је ово први пут да је борба Грка 1821. забележена кроз оптику Балкана... Каже се и то да је дочарана и слика односа побуњених Грка са православним становништвом Балкана, оружаном побуном Срба, да су под лупу Балкана стављени супротстављени односи великих сила и њихова политика према решавању балканског питања, детаљно се анализира повезаност, утицаји али и различити путеви између српског и грчког покрета за ослобођење.

Уз вест о изласку књиге коју је пренела грчка национална агенција АМНА у својој анализи „Њуз брејк”, наглашава да је Спасојевић два века касније омогућио да се јасно као у огледалу сагледа историјско наслеђе целог нашег региона.

У коментарима овдашњих медија, од ТВ канала, преко наслова у новинским чланцима, истиче се да аутор прецизно и течно наративно урања у прошлост, али истовремено открива и срж свог пројекта да се што свеобухватније и праведније разуме национални карактер и колективни идентитет модерне Грчке.

Предговор су писала тројица најугледнијих грчких и српских историчара: Јаковос Михаилидис, професор модерне и савремене историје на Аристотел универзитету у Солуну, као и професор Спиридон Сфетас, професор модерне и савремене историје Балкана, и Милан Ристовић, угледни историчар и професор Београдског универзитета.