Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АНДРИЈА МАНДИЋ, председник Скупштине Црне Горе

Прекид дискриминације српског народа у Црној Гори

Прекид дискриминације српског народа у Црној Гори
(Фото Владо Павићевић)

 

 

После избора 30. августа 2020, када је у Црној Гори први пут у њеној историји на демократски начин дошло до промене власти, било је јасно да је точак промена покренут. Наша коалиција је на тим изборима освојила убедљиво највише гласова у тадашњем анти-ДПС блоку и сви смо очекивали да ће се прва влада након демократске промене власти правити на логичним и рационалним политичким основама. Управо на овај начин наша коалиција је након остваривања свог главног циља, смене вишедеценијског режима Мила Ђукановића, остварила и онај подједнако важан циљ, а то је прекид дискриминације српског народа у Црној Гори и враћања могућности одлучивања у земљи која је подједнако наша, колико и свих осталих који живе у њој, каже у ексклузивном интервјуу за „Политику”, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, коментаришући чињеницу да је он, након вишедеценијске борбе против Демократске партије социјалиста, први политички представник српског народа на високој државној функцији.

Шта ће бити допринос ваше странке и коалиције у новој влади?

Значајно ће се поспешити и убрзати демонтажа свих криминалних структура које су и даље присутне у свим порама државног апарата. Од те победе 2020. до овог избора нове владе Црна Гора је имала два неуспела експеримента и изгубила три године које су могле бити искоришћене за темељне реформе које су преко потребне нашој земљи. Да се точак промена наставио окретати показано је и 11. јуна ове године, када је потврђено да је ДПС-у, након три деценије власти, место да пружи свој даљи допринос политичком животу Црне Горе управо у опозиционим клупама. Свесни важности момента, већина победника је од 30. августа 2020, током преговора о формирању нове власти у Црној Гори, изнедрила јако квалитетан споразум који је донео преко потребну стабилизацију политичких прилика у нашој земљи. На овај начин српски народ и његови легитимни политички представници у виду коалиције „За будућност Црне Горе”, добили су значајан део политичке партиципације у кључним местима у држави. Пре свега мислим на место председника Скупштине Црне Горе, које је након места председника владе и председника Црне Горе најважнија функција у држави. Кроз реконструкцију владе, која је споразумом заказана за крај 2024. године, наша коалиција ће добити четири министарства, као и место потпредседника владе.

Како коментаришете ваш избор за председника Скупштине Црне Горе?

Као неко ко се током целог свог политичког ангажмана, заједно са својим народом, борио против дискриминације како српског народа, тако и свих оних који су током 30 година самовоље једног режима искусили неправду, вољу посланика да ја будем нови председник скупштине, дома политичких представника народа, посматрам као нашу заједничку победу. Нешто што ових дана константно провејава кроз медије јесу силна истраживања јавног мњења у којим са приказује јако мали степен поверења грађана према институцијама. Оно чиме ћу се свакако темељно бавити јесте управо јачање поверења које ће грађани имати како према институцији Скупштине Црне Горе, која управо треба да одсликава вољу народа, тако и према функцији председника скупштине. Оно што та истраживања јавног мњења некако заборављају да прикажу јесте да су људи изгубили веру једни у друге, независно од професије и занимања. Са позиције новог председника скупштине управо ћу се снажно заложити за процес враћања поверења у људе. Наставићу да радим на томе да се исправе силне неправде, које је велики број грађана Црне Горе искусио током минулих 30 година. У сваком погледу радићу у интересу мира и стабилности, који су преко потребни нашем друштву. Моја жеља и циљ јесте да Скупштину Црне Горе, тај народни дом, заједно са свим осталим колегама посланицима, претворимо у прави дом народа.

Понављате поруке из председничке кампање: да се Црна Гора помири. Да ли је могуће, и ако јесте – на који начин?

Помирење у Црној Гори је и те како могуће, а осим тога, оно је преко потребно. Ових дана смо сведоци да ратни вихор букти свуда око нас и да је цели свет на ивици великог оружаног сукоба. Управо у оваквим временима, а вођени искуством које имамо из прошлости, императив сваког чиниоца у Црној Гори, био он политички или не, мора бити помирење. Тај јаз који је 30 година вештачки стваран и наметан нашем друштву, а све у циљу опстанка једне политичке структуре на власти, мора бити превазиђен. Моје колеге и ја смо и из опозиционих клупа пружали руку помирења пре свега нашим рођацима Црногорцима, али и свим другим народима са којима живимо у овој прелепој земљи. Свакако да је на мени сада већа одговорност и да ћу сада учинити додатан напор да са позиције председника скупштине до тог помирења дођемо.

Да ли ваш избор на овако важну државну функцију у Црној Гори значи нову еру односа између Црне Горе и Србије?

Бивши режим је зарад опстанка на власти и као механизам да се у Црној Гори продуби раздор између различитих народа који у њој живе, баштинио изричито непријатељски однос према Србији, али и Републици Српској. Видимо да се тај однос, када је у питању ДПС, није много променио и након њиховог силаска са власти. И даље се у Београду и Бањалуци траже дежурни кривци како би се замаскирале разне криминалне операције које је бивши режим радио у Црној Гори. Већинска Црна Гора жели најбоље могуће односе са Србијом и ја ћу као председник скупштине и као политички представник српског народа урадити све да наше две државе имају набоље могуће односе, што је свакако у интересу свих грађана Црне Горе. Не сумњам да ће и нова 44. Влада Црне Горе радити на томе да имамо најбоље могуће односе са Србијом, али и са свим суседним земљама.

Демократска партија социјалиста је у Скупштини Црне Горе изнела многе оптужбе на ваш рачун. Убрзо потом су се њени посланици прикључили и протесту против вашег избора за председника скупштине, саопштивши да са те позиције имате приступ поверљивим информацијама, које би на тај начин биле компромитоване. Како то коментаришете?

За разлику од многих који су управо износили такве наводе за разне туђе интересе, ја сам патриота и нисам агент ниједне друге државе. Не радим ни за чије туђе рачуне, већ искључиво за свој народ. Свакога јутра на разним телевизијама гостују људи за које немам никакву дилему да раде за туђе интересе и који упорно понављају ту мантру да бих ја такве информације ставио некоме на располагање. Ја ту препознајем само један сценарио – да ће неко покушати да подвали Андрији Мандићу и после саопштити како је преко мене процурио неки поверљив податак. Управо како се такав сценарио не би обистинио, скренућу пажњу надлежнима који би требало да ми шаљу те податке, да то не чине јер мени нису потребни за обављање функције председника парламента. Оног момента када се стекне неопходно међусобно поверење можда ћу затражити право да добијам те податке.

Попис становништва у Црној Гори се одлаже за 30. новембар уредбом нове владе.

Подсетио бих да се попис становништва, без икаквог ваљаног разлога, одлагао већ два пута, и то на период од по годину дана. Првобитно је био заказан за 2021, па је одложен за 2022, и на крају смо добили термин на јесен ове године.

Попис је најважнија статистичка обавеза једне државе. Кажем најважнија јер се без пописа становништва и података који се добијају кроз тај процес не могу припремати стратешки планови једне државе.

Да ли дајете реч да одлагања пописа више неће бити?

Због појединих гласова који потенцирају додатна одлагања морамо бити јасни да никаквог даљег одлагања неће бити. Попис ће се спровести 30. новембра и Црна Гора ће коначно добити податке који су јој преко потребни.

Након 30 година власти ДПС-а, два политичка експеримента у виду експертске и мањинске владе, маратонских седница скупштине, каква је будућност Црне Горе?

Тачно је да су три године изгубљене у разним политичким тумарањима и периоду политичке нестабилности. Наша коалиција и ја лично и током те три године снажно смо се залагали за политичке модалитете који су могли обезбедити стабилност и почетак рада на извеснијој и бољој будућности Црне Горе. На крају смо имали парламентарне изборе, који су свакако најбољи показатељ народних жеља и очекивања и изнедрили смо нову и стабилну парламентарну већину. Пред нама је много посла. Систем који морамо да очистимо од криминала и корупције је стваран три деценије, а и тада је наслеђен од некадашње комунистичке власти која је била позната по опсегу свог државног апарата. То је највећа борба коју Црна Гора као друштво има испред себе. Сви ови покличи који се чују ових дана, а када су у питању наводно „европски оријентисани политичари” из ДПС-а, долазе управо као покушај камуфлирања тога шта је бивши режим радио и колико је штете учинио овој земљи. Њихово константно потенцирање подела из прошлости покушај су да се не открију силна непочинства која су спроведена током тродеценијске власти и страх од катарзе кроз коју они неминовно морају проћи уколико желе да остану релевантан политички субјект. На ту силну буку одговорићемо спровођењем кључних реформи у комплетном правосуђу, као делу система који је највише спрегнут са криминалним миљеом бившег режима. Одговорићемо доказима о силним малверзацијама које су оптеретиле ово друштво.

Пред парламентом су бројне „ситнице” које су изузетно важне, а које нису завршене у претходном сазиву.

Да, ту посебно истичу избор судије Уставног суда, избор чланова Судског савета, избор Врховног државног тужиоца, наставак реформи изборног законодавства, Закон о скупштини који се већ дуги низ година најављује. Уколико све ово реализујемо то би била једна велика тековина – да је овај сазив Скупштине Црне Горе одрадио такав важан посао. Пред Скупштином Црне Горе, као мајком свих власти у нашој земљи, много је важних обавеза и као њен председник уложићу свој максимум да се нагомилани ургентни проблеми решавају по хитном поступку, док ћемо око оних стратешких увек тежити да створимо атмосферу апсолутног консензуса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.