Од дипломе до првог посла за 3,5 месеца

Незапосленост младих је смањена са 51,2 одсто (2012) на 24,7 процената у другом кварталу 2023. године. Нешто више од 70 одсто младих се запосли исте године када и дипломира. Прецизније, у просеку прође само 3,5 месеца од дана када диплому замене радном књижицом, а њихова прва плата је у просеку 92.495 динара, бруто. У 2022. удео младих од 18 до 30 година у укупном броју предузетника био је 27,03 одсто. За пет година у Србију се вратило 92.000 младих, дакле један град. А из града на село, преселило се готово 10.000 младих, једна просечна општина.

Звучи невероватно? Очигледно је да се мења вишедеценијска слика о великом броју младих у нашој земљи који су незапослени, који остају у родитељском дому и у трећој деценији и који гледају сваку прилику да побегну из села у град, а из града у бели свет. Ово су само неки од најновијих података којима ваља баратати када се убудуће говори о младима у Србији, јер су, између осталог и они заслужни што је ових дана наша земља добила високу оцену Брисела.

Према Индексу напретка младих за 2023. годину, Србија се налази међу четири земље Европе и централне Азије које су оствариле значајан напредак у квалитету живота младих у периоду од 2011. до 2022. године. Наша земља је на овој листи, саопштено је почетком недеље у Бриселу, напредовала за чак четири места. Од 100 максималних поена, освојили смо готово 80, и то због конкретних резултата постигнутих захваљујући сарадњи Владе Србије и омладинских организација. Осим што се слушао глас младих, гледала су се и добра искуства из света.

Тако се од наредне године очекује програм „Гаранција за младе”, који се спроводи у земљама ЕУ; Београд ускоро добија и први студентски комплекс са становима по највишим стандардима за академце и оне који су дипломирали као помоћ на путу осамостаљивања; усвојена је Национална стратегија за младе до 2030. године и акциони план за њено спровођење; припремљен је Закон о волонтирању; Закон о радним праксама ће први пут бити уведен у наш правни систем; креће 4. циклус програма „Моја прва плата”; широм Србије се успостављају омладински центри са програмима конкретне помоћи од информација о запослењу до бриге о менталном здрављу...

Кабинет премијерке Ане Брнабић гарантује све ове промене, а недавно је на ову тему причала и супруга председника државе. У свом говору на отварању 26. конференције Арапско-афричке инвестиционе и међународне сарадње у седишту Арапске лиге у Каиру, Тамара Вучић је истакла да је младост најважнији светски ресурс и подсетила да је данас у свету милијарду и осамсто милиона младих који имају између 10 и 24 године, што их чини највећом генерацијом младих у историји.

„Можемо ли замислити утицај који овај део човечанства може имати ако нађемо начина да их мотивишемо. Наш задатак је да им помогнемо, да их подржимо, охрабримо и усмеримо, ослањајући се не само на њихову бројност већ и на њихов свеж и другачији поглед на свет. Нема сумње да су нам промене неопходне. И то не промене које ћемо донети ми, нашим начином размишљања који је већ довео до стања којем сведочимо, већ један потпуно нови концепт који су способни донети једино они који тек долазе на сцену светских дешавања”, рекла је Тамара Вучић.

А да млади у Србији јесу мотивисани и да нису само декларативно укључени у ове промене, потврђују у разговору за наш лист и Јована Радоњић, саветница председнице владе, и Ивана Антонијевић, помоћница министра омладине.

– Директно комуницирамо са младима, питамо их шта је то што би по њима требало да буде подршка друштва и владе како би се њихов положај унапредио. Често чујемо реченицу „млади одлазе”, што је природан циклус и не треба да нам буде тежња да нико никада нигде не оде, већ како да створимо услове да оду, усаврше се и врате, односно наставе квалитетан живот у својим локалним заједницама. Анализирајући овај проблем, дошли смо до неколико закључака и иницијатива које смо онда заједнички почели да спроводимо. Први су били омладински центри на локалу: Нови Сад је јако добар пример како су на једном месту обједињене све услуге које су важне младима, имају квалитетне програме, обуке, радионице, саветовалишта, ту могу да добију све информације у вези са запослењем и на крају имају и простор у којем се повезују и квалитетно проводе слободно време – објашњава Јована Радоњић.

По угледу на Нови Сад наредне године ће бити формирана четири нова таква центра у другим градовима, међу њима су и Ниш и Нови Пазар, и за то се повећавају средства из године у годину.

Ивана Антонијевић наглашава да млади нису само декларативно укључени у овај процес: сви стратешки правци за наредних седам година дефинисани су у директној сарадњи са младима. Они су учествовали у радним групама, једном годишње је премијерка имала дијалог са младима, износили су своје предлоге и од почетка до краја су били укључени у цео процес израде стратегије и акционог плана.

А да не останемо дужни објашњења неких изненађујућих података са почетка текста: путем јединственог информационог система просвете прате се, између осталог, и ефекти високог образовања, тј. шта се дешава када млади ступе на тржиште рада. Отуда подаци о брзини запошљавања након дипломирања и првој плати. Прате се и талентовани млади, прелазак из једног нивоа школовања у други, резултати на такмичењима…

Платформа „Чувам те” покрива средњошколце (младе од 15 до 18 година), и осим што је битна за превенцију насиља и информисање младих, уједно је и безбедно место за пријаву насиља, али и праћење пута пријаве кроз институције, чиме се види и ефикасност појединих установа. Око овог посла се окупило чак седам министарстава, а слично је и када је у питању ментално здравље младих.

– У октобру је потписан меморандум о сарадњи шест министарстава са Уницефом, где ће се заједнички радити на развоју услуга усмерених на ментално здравље младих у Србији. Право место за то су управо омладински центри, уз наравно школе и домове здравља, где ће млади моћи да затраже помоћ, закажу терапеута, да говоре о томе зашто нису добро, уз вршњачку подршку и подршку обучених радника – истиче Ивана Антонијевић и додаје да се креће са израдом акционог плана и да ће брига о менталном здрављу младих такође бити један од приоритета владе у наредне две године.

Први студентски комплекс на Чукарици

У наредних годину и по дана Србија ће добити први студентски комплекс, а циљ је да у будућности овакав комплекс добије свако место које има факултет. То дакле неће бити студентски дом, неће се делити соба, није у питању ни изградња социјалних станова за младе, већ простор који ће бити „мост” до периода осамостаљивања.

– Први такав комплекс биће у Београду, на Чукарици, очекујемо да се са градњом крене најкасније средином следеће године. Имамо већ локације и за Ниш и за Нови Сад, а траже се локације и за друге градове. То ће бити једно место за живот, учење, забаву, повезивање, са пратећим објектима. Циљ је помоћ младима да се што пре осамостале, а корисници ће бити и студенти и они који су дипломирали, невезано са којег су факултета и да ли су буџетски или самофинансирајући. Не гледамо само оно што су стандарди тренутно у свету, идемо корак даље: рецимо у свету појединачне гарсоњере у оваквим комплексима имају од 20 до 28 квадрата, а код нас ће ти станови имати 32. Циљ је да на једном месту имају окружење које је безбедно, сигурно и са ценом и квалитетом, да их више не уцењују приватни станодавци. Моћи ће да их користе и оних који су дипломирали годину, две дана, док се не запосле и док не буду могли сами себе да издржавају – објашњава Јована Радоњић и додаје да ће се тако млади везати и за локалне средине, јер неће морати да хрле ка универзитетским центрима.

Ивана Антонијевић додаје да податак који се често чује како млади у Србији остају у родитељском дому до 31. године мора да се анализира у ширем контексту, јер у ЕУ постоје земље у којима је тај просек далеко већи, попут Португалије (33,6 године) или Хрватске (33,3). Дакле није само до економског стандарда, додаје, већ утиче и дужина школовања и доступност високог образовања, али и менталитет нације.