Od diplome do prvog posla za 3,5 meseca

Nezaposlenost mladih je smanjena sa 51,2 odsto (2012) na 24,7 procenata u drugom kvartalu 2023. godine. Nešto više od 70 odsto mladih se zaposli iste godine kada i diplomira. Preciznije, u proseku prođe samo 3,5 meseca od dana kada diplomu zamene radnom knjižicom, a njihova prva plata je u proseku 92.495 dinara, bruto. U 2022. udeo mladih od 18 do 30 godina u ukupnom broju preduzetnika bio je 27,03 odsto. Za pet godina u Srbiju se vratilo 92.000 mladih, dakle jedan grad. A iz grada na selo, preselilo se gotovo 10.000 mladih, jedna prosečna opština.

Zvuči neverovatno? Očigledno je da se menja višedecenijska slika o velikom broju mladih u našoj zemlji koji su nezaposleni, koji ostaju u roditeljskom domu i u trećoj deceniji i koji gledaju svaku priliku da pobegnu iz sela u grad, a iz grada u beli svet. Ovo su samo neki od najnovijih podataka kojima valja baratati kada se ubuduće govori o mladima u Srbiji, jer su, između ostalog i oni zaslužni što je ovih dana naša zemlja dobila visoku ocenu Brisela.

Prema Indeksu napretka mladih za 2023. godinu, Srbija se nalazi među četiri zemlje Evrope i centralne Azije koje su ostvarile značajan napredak u kvalitetu života mladih u periodu od 2011. do 2022. godine. Naša zemlja je na ovoj listi, saopšteno je početkom nedelje u Briselu, napredovala za čak četiri mesta. Od 100 maksimalnih poena, osvojili smo gotovo 80, i to zbog konkretnih rezultata postignutih zahvaljujući saradnji Vlade Srbije i omladinskih organizacija. Osim što se slušao glas mladih, gledala su se i dobra iskustva iz sveta.

Tako se od naredne godine očekuje program „Garancija za mlade”, koji se sprovodi u zemljama EU; Beograd uskoro dobija i prvi studentski kompleks sa stanovima po najvišim standardima za akademce i one koji su diplomirali kao pomoć na putu osamostaljivanja; usvojena je Nacionalna strategija za mlade do 2030. godine i akcioni plan za njeno sprovođenje; pripremljen je Zakon o volontiranju; Zakon o radnim praksama će prvi put biti uveden u naš pravni sistem; kreće 4. ciklus programa „Moja prva plata”; širom Srbije se uspostavljaju omladinski centri sa programima konkretne pomoći od informacija o zaposlenju do brige o mentalnom zdravlju...

Kabinet premijerke Ane Brnabić garantuje sve ove promene, a nedavno je na ovu temu pričala i supruga predsednika države. U svom govoru na otvaranju 26. konferencije Arapsko-afričke investicione i međunarodne saradnje u sedištu Arapske lige u Kairu, Tamara Vučić je istakla da je mladost najvažniji svetski resurs i podsetila da je danas u svetu milijardu i osamsto miliona mladih koji imaju između 10 i 24 godine, što ih čini najvećom generacijom mladih u istoriji.

„Možemo li zamisliti uticaj koji ovaj deo čovečanstva može imati ako nađemo načina da ih motivišemo. Naš zadatak je da im pomognemo, da ih podržimo, ohrabrimo i usmerimo, oslanjajući se ne samo na njihovu brojnost već i na njihov svež i drugačiji pogled na svet. Nema sumnje da su nam promene neophodne. I to ne promene koje ćemo doneti mi, našim načinom razmišljanja koji je već doveo do stanja kojem svedočimo, već jedan potpuno novi koncept koji su sposobni doneti jedino oni koji tek dolaze na scenu svetskih dešavanja”, rekla je Tamara Vučić.

A da mladi u Srbiji jesu motivisani i da nisu samo deklarativno uključeni u ove promene, potvrđuju u razgovoru za naš list i Jovana Radonjić, savetnica predsednice vlade, i Ivana Antonijević, pomoćnica ministra omladine.

– Direktno komuniciramo sa mladima, pitamo ih šta je to što bi po njima trebalo da bude podrška društva i vlade kako bi se njihov položaj unapredio. Često čujemo rečenicu „mladi odlaze”, što je prirodan ciklus i ne treba da nam bude težnja da niko nikada nigde ne ode, već kako da stvorimo uslove da odu, usavrše se i vrate, odnosno nastave kvalitetan život u svojim lokalnim zajednicama. Analizirajući ovaj problem, došli smo do nekoliko zaključaka i inicijativa koje smo onda zajednički počeli da sprovodimo. Prvi su bili omladinski centri na lokalu: Novi Sad je jako dobar primer kako su na jednom mestu objedinjene sve usluge koje su važne mladima, imaju kvalitetne programe, obuke, radionice, savetovališta, tu mogu da dobiju sve informacije u vezi sa zaposlenjem i na kraju imaju i prostor u kojem se povezuju i kvalitetno provode slobodno vreme – objašnjava Jovana Radonjić.

Po ugledu na Novi Sad naredne godine će biti formirana četiri nova takva centra u drugim gradovima, među njima su i Niš i Novi Pazar, i za to se povećavaju sredstva iz godine u godinu.

Ivana Antonijević naglašava da mladi nisu samo deklarativno uključeni u ovaj proces: svi strateški pravci za narednih sedam godina definisani su u direktnoj saradnji sa mladima. Oni su učestvovali u radnim grupama, jednom godišnje je premijerka imala dijalog sa mladima, iznosili su svoje predloge i od početka do kraja su bili uključeni u ceo proces izrade strategije i akcionog plana.

A da ne ostanemo dužni objašnjenja nekih iznenađujućih podataka sa početka teksta: putem jedinstvenog informacionog sistema prosvete prate se, između ostalog, i efekti visokog obrazovanja, tj. šta se dešava kada mladi stupe na tržište rada. Otuda podaci o brzini zapošljavanja nakon diplomiranja i prvoj plati. Prate se i talentovani mladi, prelazak iz jednog nivoa školovanja u drugi, rezultati na takmičenjima…

Platforma „Čuvam te” pokriva srednjoškolce (mlade od 15 do 18 godina), i osim što je bitna za prevenciju nasilja i informisanje mladih, ujedno je i bezbedno mesto za prijavu nasilja, ali i praćenje puta prijave kroz institucije, čime se vidi i efikasnost pojedinih ustanova. Oko ovog posla se okupilo čak sedam ministarstava, a slično je i kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih.

– U oktobru je potpisan memorandum o saradnji šest ministarstava sa Unicefom, gde će se zajednički raditi na razvoju usluga usmerenih na mentalno zdravlje mladih u Srbiji. Pravo mesto za to su upravo omladinski centri, uz naravno škole i domove zdravlja, gde će mladi moći da zatraže pomoć, zakažu terapeuta, da govore o tome zašto nisu dobro, uz vršnjačku podršku i podršku obučenih radnika – ističe Ivana Antonijević i dodaje da se kreće sa izradom akcionog plana i da će briga o mentalnom zdravlju mladih takođe biti jedan od prioriteta vlade u naredne dve godine.

Prvi studentski kompleks na Čukarici

U narednih godinu i po dana Srbija će dobiti prvi studentski kompleks, a cilj je da u budućnosti ovakav kompleks dobije svako mesto koje ima fakultet. To dakle neće biti studentski dom, neće se deliti soba, nije u pitanju ni izgradnja socijalnih stanova za mlade, već prostor koji će biti „most” do perioda osamostaljivanja.

– Prvi takav kompleks biće u Beogradu, na Čukarici, očekujemo da se sa gradnjom krene najkasnije sredinom sledeće godine. Imamo već lokacije i za Niš i za Novi Sad, a traže se lokacije i za druge gradove. To će biti jedno mesto za život, učenje, zabavu, povezivanje, sa pratećim objektima. Cilj je pomoć mladima da se što pre osamostale, a korisnici će biti i studenti i oni koji su diplomirali, nevezano sa kojeg su fakulteta i da li su budžetski ili samofinansirajući. Ne gledamo samo ono što su standardi trenutno u svetu, idemo korak dalje: recimo u svetu pojedinačne garsonjere u ovakvim kompleksima imaju od 20 do 28 kvadrata, a kod nas će ti stanovi imati 32. Cilj je da na jednom mestu imaju okruženje koje je bezbedno, sigurno i sa cenom i kvalitetom, da ih više ne ucenjuju privatni stanodavci. Moći će da ih koriste i onih koji su diplomirali godinu, dve dana, dok se ne zaposle i dok ne budu mogli sami sebe da izdržavaju – objašnjava Jovana Radonjić i dodaje da će se tako mladi vezati i za lokalne sredine, jer neće morati da hrle ka univerzitetskim centrima.

Ivana Antonijević dodaje da podatak koji se često čuje kako mladi u Srbiji ostaju u roditeljskom domu do 31. godine mora da se analizira u širem kontekstu, jer u EU postoje zemlje u kojima je taj prosek daleko veći, poput Portugalije (33,6 godine) ili Hrvatske (33,3). Dakle nije samo do ekonomskog standarda, dodaje, već utiče i dužina školovanja i dostupnost visokog obrazovanja, ali i mentalitet nacije.