Мини-самитом задовољни само велики

Од нашег сталног дописника
Брисел, 5. октобра – Блиска сарадња и координисање будућих потеза, кључне су речи са јучерашњег мини-самита у Паризу на којем су лидери четири најразвијеније државе Европске уније усаглашавали заједничку стратегију избегавања погубних домино-ефеката финансијске кризе која озбиљно потреса Унију. Премда се изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел да „свака земља мора преузети сопствену одговорност на националном нивоу” може тумачити као сигнал нејединства ЕУ у погледу на актуелну кризу, порука о координисаном деловању можда није само пука фраза о заједништву у невољи. Макар када је реч о великима.

Јер да је раније било одговарајуће координације, вероватно би изостала недавна одлука Владе Ирске да понуди двогодишњу гаранцију клијентима на све улоге, обвезнице и кредите, што је Даблину омогућило огромну предност у односу на конкуренцију из иностранства. Тако је новац заиста почео да пристиже „на сигурно” у шест највећих ирских банака почетком октобра, а Немци, као и многи други у ЕУ, док су гледали како се паре из њихових трезора селе на Острво, овај потез Даблина оценили су као веома некоректан.

Западни медији данас различито вреднују јучерашње заједничко достигнуће лидера Француске, Италије, Немачке и Велике Британије, а истински домет заседања по свој прилици је негде између оцене да је мини-самит био потпуни промашај и оне да је Унија показала импресивно јединство.

Упркос томе што је на њему првобитни план о оснивању 300 милијарди евра вредног ЕУ фонда „за спасавање” угрожених банака и званично одбачен, овај скуп је назван „самитом наде” јер представља почетак утврђивања новог „правилника у светској економији”, пренели су француски медији. Неки од њих су отишли корак даље приписујући свом председнику Саркозију улогу спаситеља који је „продрмао Европу”. Италијански „Коријере дела сера” наводи да „Европа стоји чврсто”, док британски медији оцењују самит у Паризу као „прилику за промене” и истичу стварне напоре држава чланица Уније да превазиђу поделе. Истовремено у Немачкој бесни истинска финансијска непогода која прети да потопи „Хипо некретнине” банку, јер се испоставило да је првобитни план о њеном спасавању уз помоћ 35 милијарди евра пропао. Сада се помињу вишеструко веће суме, а о свему томе нацији ће нешто више рећи канцелар Меркелова у обраћању које се очекује вечерас. Што се немачких медија тиче може се рећи да је криза ове велике банке засенила и јучерашњи мини-самит.

У земљама изван „велике четворке” вести из Париза нису одјекнуле као нарочит подстрек, већ се може рећи да су дочекане са горчином јер се неколико „малих” држава Уније жалило што су искључене из стратешких разговора. То јуче нису скривали у Финској и Шведској.

Нема ентузијазма у шпанском „Паису” који наводи да „у ЕУ чак и мала криза може бити разарајућа због недостатака институционалног оквира и политичке воље”. Шпански министар економије Педро Солбес успротивио се идеји Ангеле Меркел да се кризом банака може управљати на националном нивоу.

– Не могу да видим решење на националном нивоу. Оно мора доћи од Европе (ЕУ) – пожалио се Солбес у изјави за „Мундо”.

Португалски министар финансија Фернандо Тексеира дос Сантос изразио је забринутост за гласове свих 27 држава чланица Уније, пренела је лисабонска новинска агенција „Луса”.

– Сви доприноси да се осигура европско финансијско тржиште су добродошли. Због тога се о закључцима који су произашли са суботњег заседања у Паризу мора дискутовати међу свим чланицама ЕУ – казао је Сантос.

Прву формалну прилику за дискусију о овим и другим предлозима за борбу против финансијске кризе у ЕУ лидери 27 чланица имаће у Бриселу 15. и 16. октобра на редовном ЕУ самиту.