Да ли су пресретањем „Скаја” прекршена уставна права

Група Вељка Беливука као и њихови сарадници из кавачког криминалног клана били су, уз још око 170.000 особа, корисници криптоване комуникације „Скај”, коју је 2021. године пресрела француска полиција. До сада је покренут поступак против 2.200 особа од укупног броја прислушкиваних, јер се из њихових порука могло закључити да су починили кривична дела.

Није познато како су надлежни из Француске пресрели комуникацију осмишљену за заштиту од шпијунаже јер та држава ово не жели да открије. Због тога адвокати који бране оптужене против којих су кључни докази управо садржина комуникација са „Скаја” сматрају да је реч о недозвољеним доказима. То је била најважнија тема на саветовању Адвокатске коморе Београда, одржаном прошлог викенда на Златибору.

Грађани Србије били су згрожени када су у медијима видели фотографије одрубљених глава и унакажених тела које су чланови завађених кланова слали једни другима преко „Скаја” мислећи да полиција то не може да види. Сада се поставља питање да ли и за овакве поруке треба да важе одредбе закона, Устава и међународних конвенција које гарантују тајност комуникације. Да ли, због нејасних околности под којима су пресретнуте, фотографије које најдиректније доказују злочин и откривају починиоца, треба да буду изузете из доказног материјала јер су онима који су их слали прислушкивањем прекршена људска права?

„Питање је да ли је прикупљање података било усмерено против непознатог броја Н. Н. лица и да ли су прикупљани подаци и од особа које нису чиниле кривична дела. Уколико јесу, реч је о масовном прислушкивању које је под одређеним условима дозвољено, као у предмету Европског суда за људска права „Big brother vs UK”, само уз примену мера које озбиљно ограничавају и контролишу државне органе и добијени подаци и поред ограничења имају карактер обавештајних информација, а не доказа. Такво пресретање комуникације је апсолутно неуставно и незаконито уколико не постоје гаранције, поготово узимајући у обзир право на приватност и одредбе домаћег законодавства које говоре о индивидуализацији извршиоца кривичних дела”, наводи адвокат Александар Поповић у разговору за „Политику”.

Посебно је питање да ли је начин откључавања, дешифровања, складиштења и чувања порука проузроковао нестанак материјала са сервера. Због тајности поступка није јасно ни да ли су материјали комплетни или нису, јер међу информацијама могу бити и докази на основу којих би неко могао да буде ослобођен.

Адвокат закључује да је неприхватљиво преузети доказе стране државе, без замолнице, прикупљене применом масовног прислушкивања страних држављана, против којих се не води кривични поступак.

„Неприхватљиво је третирати добијене информације као исправне које се применом система неутралности уводе у домаћи правни систем по аутоматизму, са образложењем да су прибављене путем међународне правне помоћи. Србија није чланица Европске уније, у нашој земљи не важи европски налог за истрагу, међународна правна помоћ је регулисана законом и не прихватају се достављене информације као докази по аутоматизму. Како се може испитати да ли је неки доказ у складу са начелима домаћег правног поретка уколико се не зна начин на који је прибављен? Прихватањем аутоматизма постојала би могућност да у правни систем уђу и докази који су прибављени кршењем основних права појединца и принцип правичности поступка био би жртвован зарад ефикасности”, објашњава адвокат.

Домаће законодавство, за разлику од многих европских која не препознају незаконите доказе, предвиђа да се судска одлука не може заснивати на доказима који су у супротности са Уставом или другим законима и општеприхваћеним правилима међународног права.

„Долазимо у апсурдну ситуацију јер Француска не жели да открије начин на који је дошла до одређених доказа. Принцип поверења у међународним односима на који се позивају наши судови очигледно је једносмерна улица која озбиљно нарушава сувереност наше државе”, сматра Поповић.

Анализом међународних уговора које је потписала Србија може се закључити да је једини основ за достављање података на начин на који је то учинила Француска – Конвенција о међусобном пружању правне помоћи и то други додатни протокол који гласи: „Надлежни органи једне стране уговорнице могу, не дирајући у сопствене истраге или поступке и без претходно упућеног захтева, доставити надлежним органима друге стране уговорнице информације, до којих су дошли у оквиру сопствених истрага, уколико сматрају да би такве информације помогле њиховом примаоцу у покретању или провођењу истраге или поступка, или би могле довести до упућивања захтева од стране те државе, сходно одредбама ове конвенције или њених додатних протокола.”

Јасно је, сматра Поповић, да је реч о информацијама и, у зависности од тога на који су начин прибављене, могу представљати само обавештајни податак који би подстакао државу молиљу да упути захтев за међународну правну помоћ, односно покрене поступак прикупљања доказа који се могу користити у покретању истраге.

Европска конвенција о људским правима свакоме гарантује право на поштовање приватног и породичног живота, дома и преписке. Уз овај члан постоје и ограничења која су могућа у складу са законом и уколико је неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или ради заштите права и слобода других. Устав РС гарантује неповредивост тајности писама и других средстава комуницирања, дозвољавајући одступања само на одређено време, на основу одлуке суда, на начин предвиђен законом и то у случају да су одступања неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности РС.

„На први поглед изгледа јасно да је пресретање ’Скај’ комуникације у складу са наведеним члановима јер је реч о заштити националне безбедности РС, с обзиром на то да су прикупљене информације довеле до расветљавања многих кривичних дела, али уз све то морамо обратити пажњу на начин њиховог прикупљања и заштиту већ усвојених и прокламованих вредности, никада не смемо прихватити да циљ оправдава средство, а средство је у овом случају потпуно незаконито”, оцењује адвокат Поповић.

Напомиње да у супротном, ниједан грађанин Србије неће моћи у складу с тим да затражи могућност остваривања свог права подношењем правног лека националним властима, имајући у виду да су одлуке о надзору донете у иностранству и да у овом тренутку ни наши органи не знају начин на који су спроведене.

Уништени докази

Европолу је у јануару 2022. године европски супервизор за заштиту података наложио да уништи све прикупљене податке који нису обрађени у складу са међународним правилима и који су чувани дуже од шест месеци. То, указује адвокат, значи да је већ утврђено да је Европол незаконито прикупљао и обрађивао велике количине података у временском периоду дужем него што му је то дозвољено законом.

Укинута пресуда Столићу

Докази са „Скаја” прихваћени су у првостепеној пресуди Божидару Стоћу, инспектору који је сарађивао са криминалцима.

„Ти докази су прибављени на законом прописан начин, у складу са нашим и међународним прописима“, рекао је судија Зоран Шешић. „Дата је дозвола француских органа да се прибаве од француске полиције. Ово веће сматра да су достављени на законит начин.”

Апелациони суд је ипак укинуо ту пресуду сматрајући да није довољно аргументовано образложење јер није довољно рећи да је тај доказ прибављен путем међународне правне помоћи. Првостепени суд је, према ставу Апелационог суда, пропустио да наведе јасне и аргументоване разлоге у погледу законитости достављене „Скај” комуникације, и то кроз анализу начина на који је прибављена у Француској.