Ускоро директни платни промет са Црном Гором

Медији у региону су крајем прошле седмице известили да ће ускоро бити омогућен директни платни промет са Црном Гором, а у Народној банци (НБС) за наш лист потврђују да су у току припреме за то. Платни промет између Републике Србије и Црне Горе тренутно функционише посредством кореспондентских банака. Реч је о најскупљем и најспоријем начину платног промета који подразумева да се плаћања између наших држава врше преко иностраних великих банака, што захтева и додатно време за извршавање трансакције и трошак који ће и те банке да наплате, који се наравно увек прелије на грађане и привреду, кажу у НБС.

Како објашњавају, у току су припреме на техничком нивоу за прикључење Централне банке Црне Горе и једне пословне банке из Републике Црне Горе, која је недавно исказала интересовање за прикључење у Међународни клиринг систем у девизама, чији је оператер Народна банка Србије (МК систем НБС), препознајући да би јој његово коришћење знатно снизило трошкове, то јест трансфер средстава ка Србији, као и трансфер из банака које послују на територији Србије ка клијентима те банке који би се извршавао уз минимални трошак и у току истог пословног дана.

С обзиром на то да у МК систему НБС учествују и банке са територије Босне и Херцеговине, као и Централна банка Босне и Херцеговине, на овај начин омогућено је и брже и јефтиније извршавање трансакција и између банака учесника у МК систему НБС из Црне Горе и Босне и Херцеговине.

„У координацији са Централном банком Црне Горе и поменутом банком, будућим учесником у МК систему НБС, тренутно су у току техничке припреме и тестирања рада неопходна за укључење банке у МК систем НБС, при чему наглашавамо да НБС као оператер поменутог система пружа сву помоћ и подршку како би се поменуто укључење реализовало у најкраћем року. Потребно је да банка, будући учесник, обезбеди техничку спремност свог информационог система за учествовање у МК систему НБС, на чему банка активно ради, при чему су обе централне банке у оквиру својих надлежности обезбедиле неопходне предуслове да се ово укључење реализује, и с тим у вези, извршиле потребна тестирања. Када банка обезбеди потребне техничке предуслове, односно након што се реализују потребна тестирања и потврди техничка спремност банке за учествовање, приступиће се следећој фази процеса укључења”, кажу у централној банци.

Подсећају на то да НБС, између осталих платних система, управља и Међународним клиринг системом у девизама НБС. У питању је платни систем за плаћања између земаља у региону у еврима који учесницима нуди бројне предности. Наиме, плаћања између банака и грађана из земаља учесница у МК систему НБС реализују се у току истог пословног дана, уз знатно ниже трошкове и без потребе за реализацијом плаћања путем кореспондентских банака из трећих држава за чију је реализацију потребно више времена, уз веће трошкове. Учешћем у овом платном систему обезбеђује се смањење трошкова плаћања за грађане и привреду у региону и скраћује се време реализације тих плаћања, што даје додатни подстицај за унапређење трговинске размене између наших земаља. Овај потенцијал посебно је уочљив узимајући у обзир значајан обим трговинске размене између Републике Србије и Црне Горе, како у увозу, тако и у извозу.

Препознат је потенцијал који овакав вид интеграције доноси на пољу економске размене, тако да у овом платном систему тренутно учествује 12 банака са седиштем у Републици Србији и седам банака са седиштем у Босни и Херцеговини, а сада се прикључује и прва банка из Црне Горе. За десет месеци текуће године, у МК систему НБС између Републике Србије и Босне и Херцеговине остварен је промет од преко 196 милиона евра.

Када је реч о учешћу банака из Црне Горе, Централна банка Црне Горе је потписник споразума који је 2007. године закључен између три централне банке – НБС, Централне банке Босне и Херцеговине и Централне банке Црне Горе, ради прикључења у МК систем НБС, али никада није било интересовања банака из Црне Горе за учешће у систему, те се може рећи да могућност директног пословања постоји јако дуго, али да до сада она није реализована.