Мултимедијални догађај за отварање обновљеног здања

Обнова зграде Музеја 25. мај, дела комплекса Музеја Југославије, једног од најпопуларнијих, посебно међу страним посетиоцима, траје од 2018. године, када је започет процес ревитализације објекта у складу са савременим потребама и највишим стандардима заштите оригиналног решења. Последња фаза обнове, како нам каже Неда Kнежевић, директорка ове куће, започета је 2022. и завршена током ове године, а обухватила је радове на рестаурацији и конзервације фасада и приступних платоа по пројекту архитекте Дејана Тодоровића. Она нам најављује уједно и данашње отварање уређених просторија.

На који начин ће бити поново отворена зграда Музеја 25. мај и да ли ће сада, када је обнова готова, како сте и најавили у нашем претходном разговору, то здање бити проглашено за споменик културе?

Циљ отварања након последње фазе обнове јесте промоција објекта и његовог наслеђа, али и да се кроз идеју сећања и идеју историјског континуитета утиче на свест јавности о друштвеној заштити националне баштине. Поруку коју желимо да пошаљемо планираним мултимедијалним догађајем, заказаним за 18 сати, јесте да је и архитектура део културног наслеђа и националног идентитета без обзира на то којем периоду припада. Овом приликом свим присутнима биће омогућено да на одређени начин виде насумично изабране предмете који се налазе у депоима обновљеног музеја. Формат програма сугерише окренутост будућности, а музејска зграда ће уз помоћ анимације и буквално оживети. Сада, када су радови завршени, нема сметњи да зграда Музеја 25. мај буде утврђена за споменик културе. У прилог томе цитираћу речи архитекте Михајла Митровића када је управо у вашем листу 2017. говорио о неопходности заштите овог објекта и када је поред архитектонске вредности истакао ексклузивитет Музеја Југославије, а који се односи на музејски фонд. Највећи део музејског фонда смештен је у депоима зграде Музеја 25. мај. Он је тада рекао: „Ексклузивитет Музеја Југославије чине експонати значајни за државу и историју који се не могу нигде другде наћи ни репродуковати. Вредност и значај музејског фонда одавно је препознат у знатно ширим оквирима од регионалних. У фонду је више од 75.000 предмета од којих поједини, попут штафета, представљају јединствене збирке у свету.”

Шта је у плану од изложбених програма до краја године, а шта за следећу може да се најави као посебно важно?

Почетком децембра ове године планирамо да отворимо изложбу „Јежева кућица”, чија је окосница истоимена поема Бранка Ћопића, која се сврстава међу најчитанија дела дечје књижевности из периода социјалистичке Југославије. Један сегмент изложбе базира се на интерактивној сценографији која има циљ да кроз анимацију пренесе главне поруке приче, док се други бави биографијом писца и настанком приче, а посредно и историјом Југославије.

Ова изложба уједно представља и почетак рада на новој стратешкој теми музеја која ће се фокусирати на децу, детињство и одрастање, не само у смислу избора тема у оквиру програмске делатности већ и кроз разноврсне покушаје да се развију нови приступи деци и младима као музејској публици. Следеће године отварамо и изложбу о политичким графитима о Југославији, која је део ширег истраживања културе постјугословенског колективног сећања. За Музеј Југославије, поред развијања мреже сарадника и истраживача из региона, који се баве југословенским и постјугословенским наслеђем, посебно је значајно препознавање графита као саставног дела наслеђа и креирање методологије документовања и чувања ове грађе, подложне трајном брисању и забораву. Поред тога, очекују нас бројни програми које музеј већ годинама реализује у различитим форматима – од разговора и дебата, преко различитих тематских тура до радионица и других дискусионих, едукативних и анимационих програма. Такође, настављамо да унапређујемо сарадњу са институцијама и организацијама, колекционарима, уметницима, различитим заједницама и маргинализованим групама, што представља део дугорочних стратешких циљева наше установе. У току 2024. године очекује нас и наставак путовања изложбе „Гастарбајтерске приче: С оне стране Пливе”, као и гостовање изложбе „Танјуг јавља, рат је завршен” у Српском културном центру у Пекингу.

Докле се стигло са иницијативом о оснивању женског музеја коју је Музеју Југославије упутила министарка културе Маја Гојковић пролетос, за осмомартовске празнике? Тада је наишла на леп одјек у јавности као светски тренд.

Управни одбор Музеја Југославије прихватио је иницијативу потпредседнице владе и министарке културе Маје Гојковић о оснивању женског музеја. Музеј заједно са Министарством културе ради на овом пројекту, расписана је јавна набавка за идејно решење и пројектно-техничку документацију и након завршетка тог поступка почињу радови на адаптацији простора.