Јак динар, политика или принуда

Главни економски показатељи успешности ове власти су достигнути износ бруто домаћег производа (БДП) у еврима, низак ниво јавног дуга у односу на БДП, достигнута висина плата и пензија у еврима. Пошто се и БДП и плате и пензије остварују у динарима, рекло би се да власти одговара што јачи динар у односу на евро, јер су у том случају све економске вредности веће у еврима.

Кад се каже јак динар мисли се да је курс динара у односу на евро нереалан. На академском нивоу расправа на ту тему не престаје од како је евро настао. Једни тврде да је курс резултат понуде и тражње те нема говора о нереалном курсу, а други да управо понуда евра већа од тражње или обрнуто, може и јесте узрок нереалног курса. У овом тексту полазимо од уверења да важећи курс не одражава стварну снагу економије, да одудара од услова који воде слабљењу динара, и да ни у ком случају не може бити од користи економији па ни власти, без обзира што неке резултате показује бољим од стварних.

Пођимо редом, а има тога доста, јер је курс, што би се рекло, мирођија у свакој чорби. Ако је динар прецењен мањи је приход од извоза, који се, као и све друге економске величине у рачуноводству исказује у динарима. У случају увоза је обрнуто. Увозник је на добитку јер га увоз мање кошта у динарима. Пошто је Србија већи увозник него извозник нето добитак или губитак по основу курса зависи од разлике у корист увоза, која код нас није мала. У нашем случају утицај курса на извоз је тешко измерљив, али сигурно није толико значајан како се неретко истиче.

Једноставно, немамо толико велико домаће тржиште да неисплатив извоз заменимо задовољавајућим пласманом на домаћем тржишту, нити имамо такву извозну понуду која ће у случају исплативог извоза знатно повећати обим извоза, па је фактички утицај курса већи у погледу прихода а мањи у погледу физичког обима извоза. Већи је утицај на страни увоза. Ту, поред иначе велике увозне зависности по основу енергената, инвестиционих добара, а нажалост све више и хране, курс без сумње утиче на висину увоза. Конкурентнији увоз, наравно, дестимулише домаћу производњу истих роба и чини је неконкурентнијом у односу на увозне робе. Због великог увозног садржаја у укупној продукцији, коначан ефекат је мали удео БДП-а у бруто вредности реализованих добара и услуга. Логично, у произведеном хлебу од увозног брашна у стварању БДП-а учествује само пекар, а у производњи хлеба од домаћег брашна учествује и произвођач пшенице и млинар и пекар.

Курс је битан и у вези буџетских прихода по основу ПДВ-а и акциза које се обрачунавају на динарску основицу. Јесте да јак динар смањује основицу за обрачун ПДВ-а и акциза, али се то увелико надокнађује високим увозом, који буџет чини мање зависним од стварног раста БДП-а, што иде наруку и буџету и власти.

Кад је реч о БДП-у односно његовој величини (развијеност економије), и односу јавног дуга према БДП-у (степен задужености) курс чуда чини, нарочито у условима високе инфлације. Ако у некој години нема реалног (стварног) раста БДП-а при инфлацији од рецимо 10 одсто и при стабилном курсу динара, БДП ће захваљујући инфлацији порасти и у динарима и у еврима за 10 одсто без обзира што стварног раста БДП-а нема. У том случају јавни дуг пада у односу на БДП и ако није пао у апсолутном износу. Обрнуто, ако због инфлације и других узрока који обарају курс динара, динар ослаби за 10 одсто, БДП ће у еврима бити мањи од прошлогодишњег чак и да БДП реално порасте. У том случају јавни дуг ће да порасте у односу на БДП и ако у апсолутном износу остане исти. Парадокс. У првом случају нам степен задужености мерен односом дуга према БДП-у пада и ако БДП реално не расте, а у другом случају нам степен задужености расте и ако је економија због реалног раста БДП-а јача.

Са девизним потраживањима и дуговима у рачуноводственој евиденцији и приходима односно расходима по основу камата на та потраживања или дугове, посебна је прича. Ако је динар прецењен, као што се не исплати извозити, не исплати се ни потраживати у девизама – евру, јер су мали приходи од камата на та потраживања, али се исплати дуговати јер мање треба динара за куповину евра ради отплате дуга а мањи су и трошкови камата. У том случају је мањи страх од задуживања, ако тог страха код власти уопште и има.

Најзад, овакав курс динара сигурно није резултат квалитетне и моћне економије, а још мање резултат неке политике курса динара. Напротив, изнуђен је и резултат је дубоких дефеката у нашој економији, а стабилност курса је изнуђена да спречи још веће негативне утицаје на економска кретања. Курс динара годинама зависи од више понуде девиза на девизном тржишту од тражње за девизама, а стабилан је јер се мерама Народне банке Србије спречава његово јачање и веће осцилације. А понуда девиза је виша од тражње због високог прилива девиза по основу страних директних инвестиција, дознака из иностранства и девизног задуживања државе. Да ли су ти приливи резултат добре економије или не, нека закључе читаоци текста.

Економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa