Jak dinar, politika ili prinuda

Glavni ekonomski pokazatelji uspešnosti ove vlasti su dostignuti iznos bruto domaćeg proizvoda (BDP) u evrima, nizak nivo javnog duga u odnosu na BDP, dostignuta visina plata i penzija u evrima. Pošto se i BDP i plate i penzije ostvaruju u dinarima, reklo bi se da vlasti odgovara što jači dinar u odnosu na evro, jer su u tom slučaju sve ekonomske vrednosti veće u evrima.

Kad se kaže jak dinar misli se da je kurs dinara u odnosu na evro nerealan. Na akademskom nivou rasprava na tu temu ne prestaje od kako je evro nastao. Jedni tvrde da je kurs rezultat ponude i tražnje te nema govora o nerealnom kursu, a drugi da upravo ponuda evra veća od tražnje ili obrnuto, može i jeste uzrok nerealnog kursa. U ovom tekstu polazimo od uverenja da važeći kurs ne odražava stvarnu snagu ekonomije, da odudara od uslova koji vode slabljenju dinara, i da ni u kom slučaju ne može biti od koristi ekonomiji pa ni vlasti, bez obzira što neke rezultate pokazuje boljim od stvarnih.

Pođimo redom, a ima toga dosta, jer je kurs, što bi se reklo, mirođija u svakoj čorbi. Ako je dinar precenjen manji je prihod od izvoza, koji se, kao i sve druge ekonomske veličine u računovodstvu iskazuje u dinarima. U slučaju uvoza je obrnuto. Uvoznik je na dobitku jer ga uvoz manje košta u dinarima. Pošto je Srbija veći uvoznik nego izvoznik neto dobitak ili gubitak po osnovu kursa zavisi od razlike u korist uvoza, koja kod nas nije mala. U našem slučaju uticaj kursa na izvoz je teško izmerljiv, ali sigurno nije toliko značajan kako se neretko ističe.

Jednostavno, nemamo toliko veliko domaće tržište da neisplativ izvoz zamenimo zadovoljavajućim plasmanom na domaćem tržištu, niti imamo takvu izvoznu ponudu koja će u slučaju isplativog izvoza znatno povećati obim izvoza, pa je faktički uticaj kursa veći u pogledu prihoda a manji u pogledu fizičkog obima izvoza. Veći je uticaj na strani uvoza. Tu, pored inače velike uvozne zavisnosti po osnovu energenata, investicionih dobara, a nažalost sve više i hrane, kurs bez sumnje utiče na visinu uvoza. Konkurentniji uvoz, naravno, destimuliše domaću proizvodnju istih roba i čini je nekonkurentnijom u odnosu na uvozne robe. Zbog velikog uvoznog sadržaja u ukupnoj produkciji, konačan efekat je mali udeo BDP-a u bruto vrednosti realizovanih dobara i usluga. Logično, u proizvedenom hlebu od uvoznog brašna u stvaranju BDP-a učestvuje samo pekar, a u proizvodnji hleba od domaćeg brašna učestvuje i proizvođač pšenice i mlinar i pekar.

Kurs je bitan i u vezi budžetskih prihoda po osnovu PDV-a i akciza koje se obračunavaju na dinarsku osnovicu. Jeste da jak dinar smanjuje osnovicu za obračun PDV-a i akciza, ali se to uveliko nadoknađuje visokim uvozom, koji budžet čini manje zavisnim od stvarnog rasta BDP-a, što ide naruku i budžetu i vlasti.

Kad je reč o BDP-u odnosno njegovoj veličini (razvijenost ekonomije), i odnosu javnog duga prema BDP-u (stepen zaduženosti) kurs čuda čini, naročito u uslovima visoke inflacije. Ako u nekoj godini nema realnog (stvarnog) rasta BDP-a pri inflaciji od recimo 10 odsto i pri stabilnom kursu dinara, BDP će zahvaljujući inflaciji porasti i u dinarima i u evrima za 10 odsto bez obzira što stvarnog rasta BDP-a nema. U tom slučaju javni dug pada u odnosu na BDP i ako nije pao u apsolutnom iznosu. Obrnuto, ako zbog inflacije i drugih uzroka koji obaraju kurs dinara, dinar oslabi za 10 odsto, BDP će u evrima biti manji od prošlogodišnjeg čak i da BDP realno poraste. U tom slučaju javni dug će da poraste u odnosu na BDP i ako u apsolutnom iznosu ostane isti. Paradoks. U prvom slučaju nam stepen zaduženosti meren odnosom duga prema BDP-u pada i ako BDP realno ne raste, a u drugom slučaju nam stepen zaduženosti raste i ako je ekonomija zbog realnog rasta BDP-a jača.

Sa deviznim potraživanjima i dugovima u računovodstvenoj evidenciji i prihodima odnosno rashodima po osnovu kamata na ta potraživanja ili dugove, posebna je priča. Ako je dinar precenjen, kao što se ne isplati izvoziti, ne isplati se ni potraživati u devizama – evru, jer su mali prihodi od kamata na ta potraživanja, ali se isplati dugovati jer manje treba dinara za kupovinu evra radi otplate duga a manji su i troškovi kamata. U tom slučaju je manji strah od zaduživanja, ako tog straha kod vlasti uopšte i ima.

Najzad, ovakav kurs dinara sigurno nije rezultat kvalitetne i moćne ekonomije, a još manje rezultat neke politike kursa dinara. Naprotiv, iznuđen je i rezultat je dubokih defekata u našoj ekonomiji, a stabilnost kursa je iznuđena da spreči još veće negativne uticaje na ekonomska kretanja. Kurs dinara godinama zavisi od više ponude deviza na deviznom tržištu od tražnje za devizama, a stabilan je jer se merama Narodne banke Srbije sprečava njegovo jačanje i veće oscilacije. A ponuda deviza je viša od tražnje zbog visokog priliva deviza po osnovu stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i deviznog zaduživanja države. Da li su ti prilivi rezultat dobre ekonomije ili ne, neka zaključe čitaoci teksta.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista