Загрљај са ММФ-ом некад лабав, некад чврст

Србија је управо променила текући аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ). Из стендбај уговора који је по природи више обавезујући, контролни и финансијски, јер подразумева и узимање њиховог новца, прешли смо на онај „блажи”, саветодавни, из предострожности, који не предвиђа узимање њихових средстава. То је договорено приликом недавне друге „контроле” спровођења циљева.

Од 2014. године, скоро десет година, ми имамо неку врсту аранжмана са овом међународном финансијском институцијом. Куриозитет је да смо у протеклих годину дана чак два пута мењали природу већ склопљеног аранжмана. Прво смо у децембру 2022. године саветодавни заменили стендбај аранжманом, а сад смо му се опет вратили.

Шта економисти кажу на ту „гимнастику”?

Михаило Гајић из невладине организације ЛИБЕК (Либертаријански клуб) каже да смо до сада испунили зацртане циљеве, чак и више од тога, јер ће дефицит бити мањи од планираног, а то њих највише занима.

„Из саопштења ММФ-а које је увек срочено дипломатски види се да они имају овде само два зацртана велика циља. Први је фискална одрживост, да дефицит буде низак и да јавни дуг не расте. Обрнуто би значило да држава дође у проблеме да не може да измирује обавезе међународним повериоцима. Друга ствар која их интересује јесте енергетски сектор. Управо његово ’искакање’, као са ЕПС-ом, када је термоелектрана престала да ради, због чега је ’Србијагас’ трошио више гаса него што је планирано по високим ценама, изискује подршку тим предузећима. То би значило поново високе буџетске субвенције”, каже овај економиста.

Додаје да смо имали нешто већи раст јавних прихода него што је било предвиђено првобитним буџетом, а додатно влада се обавезала да ће повећање јавних расхода, као што су субвенције за пољопривреднике, да надомести повећањем акцизе. Тако да ће се у наредну годину пренети не само повећање јавних расхода већ и повећање прихода којим ће се то финансирати.

И то што не узимамо додатне паре од ММФ-а јесте сигнал инвеститорима да смо у бољој ситуацији и да ћемо моћи да се задужујемо по нижим каматама.

Појашњава да је ММФ релативно скоро увео програме који су чисто саветодавног карактера и Србија је једна од првих пет земаља које су га склопиле. С те стране и ми имамо мало попуста код њих. Та њихова пракса се показала као корисна и проширена је примена и на друге земље. Његов циљ није да држави обезбеди средства за враћање дугова, већ да помогне у реформама које би убрзале привредни развој. Зато смо ми тако дуго у тим аранжманима са њима. И политички се то показало корисним, јер када треба да се изврши нека реформа или потез који није популаран, постоји наратив ето ми нисмо желели, али ММФ то тражи од нас.

Додаје да у аранжмане са ММФ-ом улазе привреде које имају проблем, лоши ђаци који њиховом подршком покушавају да реше проблеме, уз додатак да имају већи приступ капиталу.

„Када нека држава има аранжман са њима то је сигнал страним инвеститорима који улажу државне хартије од вредности да ће држава да води смислену економску политику, односно да ће имати одакле те паре да им врати. То доводи до тога да ће камате по којима се они задужују бити ниже, а то је важно за државу и нас као пореске обвезнике”, каже Гајић.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже да би промена природе аранжмана требало да је боља за нас, из обавезујућег у факултативан и саветодаван. То би значило да ММФ сматра да смо мање финансијски угрожени у јавним финансијама него до сада. Под условом да нема неких других мотива које ми не можемо знати. Јер у тим преговорима увек има елемената који не иду у јавност, а ми видимо само оно што нам они кажу.

„Нема већег патриоте за Србију од ММФ-а. Та сарадња је изванредно корисна за нас. Он више ради за Србију него наша влада и ништа нам није тако помогло да поправимо, унапредимо економију као та веза са ММФ-ом и Светском банком. Посебно ММФ нас тера на финансијски дисциплину, био је велика брана у нашој разорној склоности да трошимо много више него што приходујемо. Светска банка такође ради на реформама, прописе направимо, али нисмо увек успешни у примени у животу”, каже Маџар.