„Бор” привлачнији странцима

Бор – Уочи расписивања трећег тендера за приватизацију Комбината бакра „Бор”, после неуспелих покушаја продаје румунском „Купрому” и аустријском „А-теку, у Агенцији за приватизацију незванично је потврђено да је писмо о заинтересованости за стратешко партнерство са борском компанијом до 1. октобра послало 11 компанија. Последње писмо о заинтересованости, у предвиђеном року, послала је канадска фирма „Данди”.

Држава ће тек утврдити прецизне услове за слање обавезујућих понуда за стратешко партнерство у другој половини октобра, али свакако радује несвакидашње велико интересовање за учешће у приватизацији борског предузећа. То подгрева наду да ће трећи тендер бити успешан.

Међу онима који су послали писма о заинтересованости јесу и кипарска компанија „Ист поинт” у власништву Зорана Дракулића, затим швајцарски „Гленкор”, руски „Рашн копер компани” у конзорцијуму са кипарским „Амалком”, као и фирме из Италије, Русије, Бугарске, Енглеске и Индије.

Истовремено, српској влади упућено је више сугестија из Бора о томе како и под којим условима треба одабрати партнера борској компанији а да то буде у интересу и Бора и Србије. Инсистира се да држава буде већински власник акција по основу потраживања из борског комбината, али и да акције добију и радници и пензионери Бора. Има мишљења и да се неки од дугова другим повериоцима репрограмирају и да држава изда гаранције борској компанији за кредите, које би она узела од произвођача скупоцене увозне рударске и металуршке опреме.

Таква гледишта се разликују од оних која заступају државни званичници, а по којима ће будући стратешки партнер имати већинске акције и бити у обавези да врати дугове борске компаније иностраним повериоцима (око 134 милиона евра), као и да инвестира око 300 милиона долара у обнову рударских постројења и изградњу нове топионице.

Поборници концепције да држава треба да буде већински власник борског комбината, а не било која фирма из света, полазе од тога да је бакар најважнија и најисплативија државна стратешка сировина и да његова изузетно повољна цена на светском тржишту, тренутно и дугорочно, гарантује успешно пословање, нове инвестиције и уредно враћање дугова повериоцима. У прилог томе иде и чињеница да су борски рудници бакра, сопственим новцем, већ ушли у инвестицију којом ће већ идуће године дуплирати производњу.

На држави је, дакле, да добро процени колико су предлози стручњака из „Бора” рационални и оправдани. Не би било добро, поручују заступници концепције о већој улози државе, да и нови тендер буде на штету „Бора” и Србије. Као што се већ десило са два неуспела. А то је утицало да „Бор” и „Мајданпек” изгубе развојни корак. Изгубљено је и више од 750 милиона долара чистог профита у минуле четири године зато што је производња стагнирала и зато што није искоришћена изузетно повољна цена на светском тржишту.