„Bor” privlačniji strancima

Bor – Uoči raspisivanja trećeg tendera za privatizaciju Kombinata bakra „Bor”, posle neuspelih pokušaja prodaje rumunskom „Kupromu” i austrijskom „A-teku, u Agenciji za privatizaciju nezvanično je potvrđeno da je pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo sa borskom kompanijom do 1. oktobra poslalo 11 kompanija. Poslednje pismo o zainteresovanosti, u predviđenom roku, poslala je kanadska firma „Dandi”.

Država će tek utvrditi precizne uslove za slanje obavezujućih ponuda za strateško partnerstvo u drugoj polovini oktobra, ali svakako raduje nesvakidašnje veliko interesovanje za učešće u privatizaciji borskog preduzeća. To podgreva nadu da će treći tender biti uspešan.

Među onima koji su poslali pisma o zainteresovanosti jesu i kiparska kompanija „Ist point” u vlasništvu Zorana Drakulića, zatim švajcarski „Glenkor”, ruski „Rašn koper kompani” u konzorcijumu sa kiparskim „Amalkom”, kao i firme iz Italije, Rusije, Bugarske, Engleske i Indije.

Istovremeno, srpskoj vladi upućeno je više sugestija iz Bora o tome kako i pod kojim uslovima treba odabrati partnera borskoj kompaniji a da to bude u interesu i Bora i Srbije. Insistira se da država bude većinski vlasnik akcija po osnovu potraživanja iz borskog kombinata, ali i da akcije dobiju i radnici i penzioneri Bora. Ima mišljenja i da se neki od dugova drugim poveriocima reprogramiraju i da država izda garancije borskoj kompaniji za kredite, koje bi ona uzela od proizvođača skupocene uvozne rudarske i metalurške opreme.

Takva gledišta se razlikuju od onih koja zastupaju državni zvaničnici, a po kojima će budući strateški partner imati većinske akcije i biti u obavezi da vrati dugove borske kompanije inostranim poveriocima (oko 134 miliona evra), kao i da investira oko 300 miliona dolara u obnovu rudarskih postrojenja i izgradnju nove topionice.

Pobornici koncepcije da država treba da bude većinski vlasnik borskog kombinata, a ne bilo koja firma iz sveta, polaze od toga da je bakar najvažnija i najisplativija državna strateška sirovina i da njegova izuzetno povoljna cena na svetskom tržištu, trenutno i dugoročno, garantuje uspešno poslovanje, nove investicije i uredno vraćanje dugova poveriocima. U prilog tome ide i činjenica da su borski rudnici bakra, sopstvenim novcem, već ušli u investiciju kojom će već iduće godine duplirati proizvodnju.

Na državi je, dakle, da dobro proceni koliko su predlozi stručnjaka iz „Bora” racionalni i opravdani. Ne bi bilo dobro, poručuju zastupnici koncepcije o većoj ulozi države, da i novi tender bude na štetu „Bora” i Srbije. Kao što se već desilo sa dva neuspela. A to je uticalo da „Bor” i „Majdanpek” izgube razvojni korak. Izgubljeno je i više od 750 miliona dolara čistog profita u minule četiri godine zato što je proizvodnja stagnirala i zato što nije iskorišćena izuzetno povoljna cena na svetskom tržištu.