Криза са Волстрита уздрмала српску берзу

Криза на међународном тржишту капитала узела је данак и на српском тржишту, тако да је и његова вредност осетно пала. Тако би инвеститор који би у септембру ове године пожелео да купи све хартије од вредности којима се на Београдској берзи барем једном трговало, и то по њиховој последњој тржишној цени, требало да плати 1,050,1 милијардудинара, односно 13,7 милијарди евра.

У поређењу са првим месецом ове године, српско тржиште капитала је изгубило на вредности 3,1 милијарду евра, а у поређењу с претходним његова вредност је умањена за више од осам одсто, што представља највећи месечни пад тог показатеља од марта ове године.

Притом, пад капитализације акција на месечном нивоу износи чак девет одсто, док је појефтињење обвезница Републике Србије за покриће дуга по старој девизној штедњи у септембру довело до смањења вредности укупне, али и капитализације ових хартија за више од два процента.

Најизраженији пад тржишне капитализације, малтене 26 одсто, имале су хартије које улазе у састав индекса најликвиднијих акција BELEX15, чија се вредност први пут од почетка 2007. године налази на нивоу испод 200 милијарди динара.

Значајан пад вредности капитализације имале су и све акције којима се тргује методом континуираног трговања – за око 23 процента у односу на августовску вредност.

Пад капитализације 100 различитих акција које се налазе у корпи индекса BELEXline износи 17 одсто на месечном нивоу, а акцијекојима се тргује по методу преовлађујуће цене је 3,9 процената.

На пад капитализације пресуданутицај је имало смањење тражње, до које је дошло због повлачења великог броја страних инвеститора.

То је довело до неравнотеже која је за последицу имала осетно хлађење ценовника хартија. Конкретно, док је просечно месечно учешће страних инвеститора у промету акцијама на берзи било од почетка године 50,4 одсто, у прошлом месецу се удео инвеститора с пасошима осетно смањио на 33,5 процената, што је не само пад од 5,8 одсто у односу на август, већ представља и најнижу историјску вредност на месечном нивоу.

Међутим, учешће страних инвеститора у трговању обвезницама скочило је за 90,8 одсто у односу на претходни месец и износило је 11 процената укупног трговања обвезницама, забележивши највећу месечну вредност од маја ове године. Очигледно је да се у условима тржишних поремећаја радије ослањају на мудрост старих берзијанаца који су говорили да онај „ко жели да добро једе купује акције, а ко жели мирно да спава инвестира у обвезнице”.

Учешће страних инвеститора у укупном трговању смањено је за пет одсто у односу на август, и износило је просечно дневно 31,5 одсто укупног трговања, што представља најнижу историјску вредност на месечном нивоу.

Највећа прошломесечна вредност овог показатеља остварена је 24.септембра, када је износила 82,4 одсто укупног дневног трговања, на шта је доминантан утицај имао удео страних инвеститора у трговању акцијама тог дана.

-----------------------------------------------------

Рекордни минус најликвиднијих акција

Индекс најликвиднијих акција Београдске берзе јуче је претрпео рекордан пад од 8,09 одсто и током пословања се спустио на најнижу дневну вредност у својој трогодишњој историји, од 890,22 индексна поена, потврдио је директор сектора пословних операција Београдске берзе Синиша Крнета.

Према дневном извештају Берзе, BELEX15 је завршио пословање на нешто већој вредности од 896,69 индексних поена.

Досадашњи највећи помак наниже главни индикатор Београдске берзе је имао 12. марта ове године, када је ослабио 7,39 процената.

Општи индекс BELEXline се, уз такође драстичан пад од 5,49 одсто, на крају пословања нашао на годишњем минимуму од 1.790,55 индексних поена.

Претходни највећи пад, за 5,24 одсто, индекс BELEXline је имао 9. маја 2007. године, када је закључен на 4.528,99 индексних поена.