Крај блокаде?

Народна скупштина Србије требало би данас, на првој седници редовног јесењег заседања, да, између осталог, разматра пакет закона, који ће омогућити нашој земљи визне олакшице, као и прописе неопходне за борбу против корупције. Међутим, хоће ли тако бити, или ће се на скупштинској говорници смењивати радикали и напредњаци са својим темама, знаће се тек уочи почетка седнице за када су заказане консултације на којима би требало да се постигне договор о раду. Ипак, судећи по званичним и незваничним изјавама, има наде за деблокаду парламента.

Српски парламент ни пре раскола у Српској радикалној странци није се баш прославио у раду, више је био у блокади, него што се бавио својим послом-законима. За овакав неславан старт новог скупштинског сазива, а од конституисања је прошло тек нешто мало више од три месеца, одговорност сносе и власт и опозиција. Власт, на почетку, мало више будући да је председница парламента „прескочила” да на дневни ред прве седнице, на којој се расправљало о законима, стави и предлог Резолуције о Косову, који је поднело 108 посланика опозиције (СРС, ДСС и НС), што је био први повод за блокаду рада скупштине.

После раскола у СРС-у владајућа коалиција добила је додатни проблем, који није лако решити с обзиром на то да су дојучерашње страначке колеге постале љути противници, а у њиховом „рату”, који је, прошле недеље, заблокирао парламент, чини се, од власти се очекује да буде арбитар. Власт би да избегне такву улогу, а од данашњих консултација се очекује да се пронађе решење, које ће омогућити рад парламента.

Да би закони, коначно, могли постати главна тема седнице, на неки начин, најављују и радикали. Вјерица Радета каже за „Политику”, да радикали немају намеру да одустану од захтева да им се врате посланички мандати, али додаје:„Наравно, ми смо спремни да говоримо и о дневном реду. Видећемо шта ће предложити скупштинска већина. У медијима се, ових дана, могло видети да СРС, како они кажу, опструкцијом не дозвољава да Србија дође на белу ’шенген листу’, а на дневном реду је 27 тачака, па би требало питати председника парламента, зашто није на дневни ред ове седнице стављено само осам закона неопходних за белу ’шенген листу’, па да то завршимо, а после тога да радимо друге законе. Да седнемо у 11 сати у клупе и да радимо без паузе, без ’повреда пословника’ и реплика, не можемо да обрадимо 27 тачака за мање од месец дана”. Што се тиче захтева СРС-а,мандата које је „однео” Томислав Николић, шеф посланичког клуба „Напред Србијо”, Радета каже да је то, пре свега, политичко питање и „сва наша питања упућена су искључиво Борису Тадићу, јер је он тај који је са Томиславом Николићем произвео ово стање у парламенту и ми желимо да, пре свега, јавности скренемо пажњу на то, а, наравно, користићемо и друга институционална средства за повратак мандата”.

Другиспор који су протекле недеље са скупштинске говорнице „решавали” радикали и Николићеви напредњаци, односи се на место председника Административног одбора, на којем се, у овом тренутку, налази Томислав Николић, који је, на ту функцију, дошао као представник СРС-а. За разлику од посланичких мандата, које владајућа коалиција све и да хоће не може да врати СРС-у, јер просто нема начина за то, пошто је Николић „затурио” бланко оставке о којима би се Административни одбор могао изјаснити, место председника овог скупштинског тела је већ нешто друго. Радикали су већ подсетили на вишегодишњу скупштинску праксу да ова функција увек припада највећој опозиционој странци, што СРС и без Николићевих посланика и даље јесте.

У владајућој коалицији, незванично наводе, а Радета каже да су то и њима рекли, да опозиционе странке треба да се договоре о овом месту и да власти није спорно да председник Административног одбора буде из опозиције, „али ми нећемо да се мешамо из које ће странке бити”. У посланичком клубу „Напред Србијо” понављају да Николић „одлично ради тај посао, а радикали могу да траже његову смену”. Напредњаци, такође, очекују да парламент утврди нове квоте за места у одборима и на челним местима у радним телима. И о овим темама биће речи на данашњим консултацијама, а Славица Ђукић-Дејановић, председник Народне скупштине, најавила је да ће бити учињено све да се пронађе решење и одблокира рад парламента.