Уникредит и Хипо банка сигурне

Српске штедише више не спавају мирно од када су светски медији објавили да је финансијска криза у Европи пољуљала Уникредит банку и Хипо рил истејт из Немачке. Из Ункредит банке која послује у нашој земљи уверавају своје клијенте да је њихов новац апсолутно сигуран, а Хипо Алпе-Адрија у Србији негирала је да има икакве везе са банкротом те немачке хипотекарне банке.

Уникредит група, једна од највећих европских банака и оснивач истоимене у Србији, у недељу је одлучила да додатно повећа капитал, поручујући тако забринутим клијентима да се негативни ефекти догађања на глобалном финансијском тржишту не могу одразити на њено.

Клаус Привершек, председник Извршног одбора Уникредит банке у Србији, изјавио је јуче тим поводом да банка већ сада имајаку капиталну основу, како на нивоу групе, тако и у Србији и да клијенти немају разлога за бригу.

– Суочавамо се са веома тешким економским окружењем у Европи, али све европске централне банке, укључујући и Народну банку Србије, заједно са националним владама, чине све што је неопходно како би ојачале поверење у банкарски систем. Са истим циљем су и акционари Уникредита одлучили да ојачају капитал групе, што ће омогућити да 40 милиона клијената у Европи може мирно да спава. Подржани политиком НБС и захваљујући финансијској стабилности Уникредит групе, наши клијенти у Србији могу бити сигурни да је њихов новац безбедан – поручио је Привершек.

Хипо Алпе-Адрија, која послује у Србији, део је Хипо финансијске групације са седиштем у Клагенфурту у Аустрији. У јучерашњем саопштењу наглашава се да нема места било каквој сумњи у њено успешно пословање, аштедни улози су загарантовани. То поткрепљују и власничком структуром Хипо групе: 51,3 одстоБајерн ЛБ, 26,45 одстоГраве група, 16,04 одсто држава Корушка, 0,02 одсто Удружење запослених Хипо Алпе-Адрија.На аустријском и немачком финансијском тржишту, како додају, послује много банака које у називу имају „Хипо”, а које нису ни власнички ни финансијски повезане са Хипо групом Алпе Адрија из Клагенфурта.

Ипак, колико наша држава гарантује за улоге?

Америка је већ, да би спречила стампедо, повећалагаранцију за депозите грађана са 100.000 на 150.000 долара. То је учињено и у ЕУ, а и земље из нашег окружењаподижу осигурану суму за штедне улоге. Хрватска, рецимо, гарантује за 13.500 евра штедње, а ускоро ће тај износ повећати на 17.000 евра. Србија осигурава само улоге до 3.000 евра, док је минимални износ по директивама ЕУ, иначе, 20.000 евра.

Наша држава је, истини за вољу, и пре кризе намеравала да повећа осигурани износ у неколико фаза. Агенција за санацију депозита, стечај и ликвидацију је, како каже Јованка Косановић, директор за осигурање депозита, најпре предложила да се осигурају улози до 5.000 евра, а сада је спремна да гарантовани износ буде 7.000 евра. Да би то и учинила, потребно је да Министарство финансија предложи измене Закона о осигурању депозита, уз мишљење НБС. Финансијски основ за то већ постоји, јер је донација од девет милиона евра немачке владе уплаћена у априлу, а услов је био да држава претходно из буџета уплати 700 милиона динара.

Тај новац се налази на рачунима код НБС, који централна банка третира као да су девизне резерве.С обзиром да је тренутно око 80 одсто улога до 3.000 евра, што је око 20 процената укупне штедње „тешке” више од око 5,6 милијарди евра, Јованка Косановић оцењује да је највећи број малих штедиша и сада заштићен.