Unikredit i Hipo banka sigurne

Srpske štediše više ne spavaju mirno od kada su svetski mediji objavili da je finansijska kriza u Evropi poljuljala Unikredit banku i Hipo ril istejt iz Nemačke. Iz Unkredit banke koja posluje u našoj zemlji uveravaju svoje klijente da je njihov novac apsolutno siguran, a Hipo Alpe-Adrija u Srbiji negirala je da ima ikakve veze sa bankrotom te nemačke hipotekarne banke.

Unikredit grupa, jedna od najvećih evropskih banaka i osnivač istoimene u Srbiji, u nedelju je odlučila da dodatno poveća kapital, poručujući tako zabrinutim klijentima da se negativni efekti događanja na globalnom finansijskom tržištu ne mogu odraziti na njeno.

Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji, izjavio je juče tim povodom da banka već sada imajaku kapitalnu osnovu, kako na nivou grupe, tako i u Srbiji i da klijenti nemaju razloga za brigu.

– Suočavamo se sa veoma teškim ekonomskim okruženjem u Evropi, ali sve evropske centralne banke, uključujući i Narodnu banku Srbije, zajedno sa nacionalnim vladama, čine sve što je neophodno kako bi ojačale poverenje u bankarski sistem. Sa istim ciljem su i akcionari Unikredita odlučili da ojačaju kapital grupe, što će omogućiti da 40 miliona klijenata u Evropi može mirno da spava. Podržani politikom NBS i zahvaljujući finansijskoj stabilnosti Unikredit grupe, naši klijenti u Srbiji mogu biti sigurni da je njihov novac bezbedan – poručio je Priveršek.

Hipo Alpe-Adrija, koja posluje u Srbiji, deo je Hipo finansijske grupacije sa sedištem u Klagenfurtu u Austriji. U jučerašnjem saopštenju naglašava se da nema mesta bilo kakvoj sumnji u njeno uspešno poslovanje, aštedni ulozi su zagarantovani. To potkrepljuju i vlasničkom strukturom Hipo grupe: 51,3 odstoBajern LB, 26,45 odstoGrave grupa, 16,04 odsto država Koruška, 0,02 odsto Udruženje zaposlenih Hipo Alpe-Adrija.Na austrijskom i nemačkom finansijskom tržištu, kako dodaju, posluje mnogo banaka koje u nazivu imaju „Hipo”, a koje nisu ni vlasnički ni finansijski povezane sa Hipo grupom Alpe Adrija iz Klagenfurta.

Ipak, koliko naša država garantuje za uloge?

Amerika je već, da bi sprečila stampedo, povećalagaranciju za depozite građana sa 100.000 na 150.000 dolara. To je učinjeno i u EU, a i zemlje iz našeg okruženjapodižu osiguranu sumu za štedne uloge. Hrvatska, recimo, garantuje za 13.500 evra štednje, a uskoro će taj iznos povećati na 17.000 evra. Srbija osigurava samo uloge do 3.000 evra, dok je minimalni iznos po direktivama EU, inače, 20.000 evra.

Naša država je, istini za volju, i pre krize nameravala da poveća osigurani iznos u nekoliko faza. Agencija za sanaciju depozita, stečaj i likvidaciju je, kako kaže Jovanka Kosanović, direktor za osiguranje depozita, najpre predložila da se osiguraju ulozi do 5.000 evra, a sada je spremna da garantovani iznos bude 7.000 evra. Da bi to i učinila, potrebno je da Ministarstvo finansija predloži izmene Zakona o osiguranju depozita, uz mišljenje NBS. Finansijski osnov za to već postoji, jer je donacija od devet miliona evra nemačke vlade uplaćena u aprilu, a uslov je bio da država prethodno iz budžeta uplati 700 miliona dinara.

Taj novac se nalazi na računima kod NBS, koji centralna banka tretira kao da su devizne rezerve.S obzirom da je trenutno oko 80 odsto uloga do 3.000 evra, što je oko 20 procenata ukupne štednje „teške” više od oko 5,6 milijardi evra, Jovanka Kosanović ocenjuje da je najveći broj malih štediša i sada zaštićen.