Не признајемо ниједан документ са Косова

У разним светским дешавањима и променама међудржавних односа кроз историју, Мексико и Србија су земље међу којима никада није било захлађења у изградњи чврстих пријатељских веза, нити икаквих дилема у дипломатским односима. Сигурни смо да ће тако увек и остати. Мексико ће увек поштовати интегритет и суверенитет сваке земље, наравно и Србије, у складу са Резолуцијом 1244 СБ Уједињених нација. То такође значи да се став Мексика да не призна Косово као државу сигурно неће променити, одговорио је одлучно амбасадор Мексика Карлос Исауро Феликс Корона, на питање „Политике” какав је тренутно став ове државе по питању наше јужне покрајине.

Изузетно је задовољан нивоом односа између Србије и Мексика, који ове године обележавају 77. годишњицу успостављања формалних дипломатских веза, од отварања амбасада 1946. године. Подсетио је да Мексико никада није затварао амбасаду у Београду, чак ни онда када су то многи учинили у време ратних збивања на тлу бивше Југославије и санкција СБ УН које су прописале смањење дипломатског присуства у Србији. Како наводи, у Београду су остали представници дипломатских мисија међу којима Русија, Кина, Аргентина и Мексико, и углавном на нивоу отправника послова, а међу њима је био и Феликс Корона – од 1991. до 1994. године. Од пре две и по године, овај признати каријерни дипломата са преко 41 годином службе (14 година у рангу амбасадора) на позицијама од Сеула до Америке, у Београду је други пут.

Да ли Мексико због оваквог става о Космету трпи притиске великих земаља са којима је геополитички упућен на сарадњу?

Власти тзв. Косова су увек инсистирале и на разне начине инсистирају на томе да Мексико призна њихово постојање. Упркос томе, нећемо променити свој став и поштоваћемо територијални интегритет Србије. Мексико чак не признаје ниједан документ са Косова. Моја држава води независну међународну политику, која укључује и ово питање. Пример за то је наше чланство у Северноамеричком споразуму о слободној трговини – НАФТА, који чине Мексико, САД и Канада. И Мексико је једина држава НАФТА која не признаје Косово.

С друге стране, разумемо став већине грађана Србије по том питању захваљујући сопственом историјском искуству. Као што знате, Мексико је изгубио пола своје територије свега две и по деценије након што је стекао независност од колонијалне Шпаније. После припајања Тексаса од стране САД и америчко-мексичког рата 1848, територије Калифорније, Тексаса, Аризоне, Колорада и Новог Мексика припале су Сједињеним Америчким Државама. Многе мексичке породице су остале подељене. Градови у којима је мексичко становништво дуго било на свом тлу и у својим домовима остали су иза границе. Чак и данас постоји велика мексичка популација на овим територијама која је повезана са породицама у Мексику.

Санкција и ратних дејстава сада у Србији нема, али Косово и Метохија и даље представљају нерешен проблем који за собом повлачи притиске. Како вам се чини ситуација у нашој земљи после три деценије?

Одмах се може видети колико је Србија напредовала и да су економске прилике много боље у поређењу са оним тужним временима које сам провео почетком деведесетих година прошлог века. Србија је привредни и културни лидер у региону, пре свега захваљујући томе што има веома талентоване грађане, углавном врло образоване. Драго ми је да све чешће привлачи страна улагања, а разлог је потенцијал који препознају у Србији. Међутим, чини ми се да је подељеност међу народима који су чинили заједничку државу, прецизније између Срба, Хрвата и Бошњака, још већа него те 1991. године. Данас се чини да три националне групе још нису превазишле страшну трагедију коју су доживеле насилним распадом Југославије и даље се међусобно оптужују. Мислим да ови трагични догађаји не могу и не треба да буду заборављени, али је неопходно кренути ка озбиљном процесу помирења свих националних група бивше Југославије, да би дошло до разумевања, сарадње и економског и друштвеног напретка целог региона. Не смемо заборавити да није могуће географски мењати суседства и да је потребно ићи напред ка фази мирне коегзистенције, уз стабилност и напредак свих балканских народа.

То сте и ви урадили...

Упркос болном поглављу неправедног рата у којем смо изгубили више од половине своје територије, Мексико се одлучио за прагматичну политику и уместо да будемо заробљени у том тужном поглављу наше историје – које никада нећемо заборавити – решили смо да идемо напред и да ради нашег развоја пронађемо начин сарадње са САД. Захваљујући овој одлуци, Мексико се учврстио као 15. економија у свету, а споразум НАФТА је био основни инструмент нашег економског и друштвеног развоја. Довољно је напоменути да је Мексико данас највећи трговински партнер Сједињених Држава, а не Кина или Европска унија. Трговина између Мексика и САД је већа од 885 милијарди долара у 2022. години, што значи да се између обе земље размењује више од милион долара сваког сата. Данас нема велике глобалне компаније која нема седиште у Мексику. Стога сматрам да овај пример може бити важна референца резултата процеса помирења и сарадње, са прагматичном визијом, која може бити користан путоказ за процесе сарадње земаља овог региона.

Са 130 милиона становника Мексико је огромно тржиште. Шта би на њему могле да пласирају српске, а где видите наш неискоришћен потенцијал за мексичке компаније? Да ли се слажете са појединим оценама да инвеститори сматрају наше тржиште седиштем јефтине радне снаге у Европи?

Србија је богата земља, са великим природним ресурсима и људским капиталом. У процесу економског развоја Србије чини ми се важним да размишља о диверсификацији тржишта, а Мексико је капија ка северноамеричком и латиноамеричком тржишту. Српске компаније би морале да гледају даље од своје природне економске зоне и да искористе прилике на америчком континенту, где Мексико може да буде важан партнер. Србија такође има значајан туристички потенцијал који треба много више да се искористи. Можемо да сарађујемо у овој области. Мексико је једна од најпосећенијих земаља на свету, са више од 32 милиона страних посетилаца у прошлој години.

С друге стране, мексичке компаније се овде сусрећу са компликацијама у погледу царинске и пореске регулативе, које не постоје, на пример, у њиховом пословању у земљама ЕУ, јер постоји трговински и инвестициони споразум који ми немамо са Србијом. Трговински и инвестициони потенцијал између Мексика и Србије је веома велики, али морамо да преиспитамо прописе како бисмо промовисали присуство мексичких компанија у Србији.

Не слажем се са мишљењима која сматрају да стране инвестиције само искоришћавају јефтину радну снагу. Да је тако, све велике компаније биле би у земљама у којима је радна снага међу најјефтинијим и у најзаосталијим регионима планете. Стране инвестиције траже пре свега квалификовану радну снагу која може да гарантује производне процесе и да се ова инвестиција трансформише у веће локалне компаније, као што се десило у Мексику са НАФТА.

САД се прибојавају продора руског утицаја у Јужну Америку. Какви су ваши односи с Москвом? Колико се у вашој земљи осећају последице рата у Украјини?

Мексико јесте и биће земља која поштује међународно право и принципе Повеље УН. Из тог разлога и на основу наших спољнополитичких принципа, наше историје, осуђујемо сваку агресију једне земље на другу и подржавамо територијални суверенитет свих земаља. Као што поштујемо територијални интегритет Србије, подржавамо и Украјину и осуђујемо поступке против ње. Уверени смо да су само дијалог и мирно преговарање начин да се реши сваки сукоб међу народима и да су све земље без изузетка дужне да поштују норме међународног права. Поштујемо одлуке које земље Латинске Америке, али и свет, доносе у односу на друге чланице међународне заједнице.

Један од ваших највећих проблема, бар према извештајима медија, јесте борба са нарко-картелима. Имате највећи број убијених новинара, чак некад и по неколико месечно, а убице не стиже правда.

Питање трговине дрогом, као и питање миграције, јесте сложен проблем који се не може решавати једнострано. Мексико и САД деле једну од најдужих граница на свету, скоро три хиљаде километара, што имплицира да се у питањима трговине дрогом и миграције једино кроз сарадњу обе земље можемо суочити са овим сложеним феноменима. Мексико је такође транзитна земља за разне илегалне дроге у Сједињене Државе.

Насиље у одређеним деловима Мексика је у великој мери последица сукоба између картела организованог криминала који се боре да контролишу своје незаконите послове. Нажалост, велика већина новинара убијених у Мексику су жртве криминалних група, које не желе да се њихове незаконите активности објаве. Ово нису новинари које је убила власт, с обзиром на то да је, као што сам истакао, Мексико демократска земља у којој је загарантована слобода изражавања и коју остварују сви грађани без владине цензуре.

Антрфиле

Не постоји илегално људско биће

Мексичко-америчка граница представља најсмртоноснији прелаз у свету због свакодневног покушаја продора миграната кроз опасне пустиње у САД. Како се ви борите са тим?

Мексико је транзитна земља за многе мигранте који желе да стигну у Сједињене Државе из различитих делова света, укључујући и удаљена подручја као што су Азија и Источна Европа. Ова миграција расте, мотивисана недостатком економског развоја, политичком ситуацијом у појединим земљама и, што је још више забрињавајуће, ефектима климатских промена који су изазвали озбиљне проблеме у разним секторима као што је, рецимо, пољопривреда. Да подсетим, недавно је ураган „Отис”, највише категорије пет, уништио луку Акапулко, једну од најважнијих туристичких локација у Мексику.

Веома пажљиво разматрамо ову ситуацију, јер, као што сам рекао, у питању су људска бића. Не сматрамо их „илегалним имигрантима” јер као људска бића нико не може бити илегално људско биће. Сматрамо их неовлашћеним мигрантима. Велика већина њих жели да уђе у САД, а не да остане у Мексику. Из тог разлога и због компликованих узрока који мотивишу ове миграционе токове, Мексико напорно ради са Сједињеним Државама и са земљама мигрантског региона на решавању узрока миграција и тражењу стварних решења за овај озбиљан проблем кроз међународну сарадњу.

Посебно се истиче поглавље о миграцији Мексиканаца у САД, која у основи има два узрока: комплементарно тржиште рада и поновно уједињење породица. Миграција Мексиканаца је знатно смањена јер многи већ имају посао у нашој земљи, иако је разлика у платама велика. Штавише, Мексико је демократска земља која у својој модерној историји никада није имала државни удар нити је била диктатура, а у другим регионима је ова ситуација мотивисала људе да напусте своје земље. Настављамо да радимо са владом у Вашингтону по овом питању.