Ne priznajemo nijedan dokument sa Kosova

U raznim svetskim dešavanjima i promenama međudržavnih odnosa kroz istoriju, Meksiko i Srbija su zemlje među kojima nikada nije bilo zahlađenja u izgradnji čvrstih prijateljskih veza, niti ikakvih dilema u diplomatskim odnosima. Sigurni smo da će tako uvek i ostati. Meksiko će uvek poštovati integritet i suverenitet svake zemlje, naravno i Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB Ujedinjenih nacija. To takođe znači da se stav Meksika da ne prizna Kosovo kao državu sigurno neće promeniti, odgovorio je odlučno ambasador Meksika Karlos Isauro Feliks Korona, na pitanje „Politike” kakav je trenutno stav ove države po pitanju naše južne pokrajine.

Izuzetno je zadovoljan nivoom odnosa između Srbije i Meksika, koji ove godine obeležavaju 77. godišnjicu uspostavljanja formalnih diplomatskih veza, od otvaranja ambasada 1946. godine. Podsetio je da Meksiko nikada nije zatvarao ambasadu u Beogradu, čak ni onda kada su to mnogi učinili u vreme ratnih zbivanja na tlu bivše Jugoslavije i sankcija SB UN koje su propisale smanjenje diplomatskog prisustva u Srbiji. Kako navodi, u Beogradu su ostali predstavnici diplomatskih misija među kojima Rusija, Kina, Argentina i Meksiko, i uglavnom na nivou otpravnika poslova, a među njima je bio i Feliks Korona – od 1991. do 1994. godine. Od pre dve i po godine, ovaj priznati karijerni diplomata sa preko 41 godinom službe (14 godina u rangu ambasadora) na pozicijama od Seula do Amerike, u Beogradu je drugi put.

Da li Meksiko zbog ovakvog stava o Kosmetu trpi pritiske velikih zemalja sa kojima je geopolitički upućen na saradnju?

Vlasti tzv. Kosova su uvek insistirale i na razne načine insistiraju na tome da Meksiko prizna njihovo postojanje. Uprkos tome, nećemo promeniti svoj stav i poštovaćemo teritorijalni integritet Srbije. Meksiko čak ne priznaje nijedan dokument sa Kosova. Moja država vodi nezavisnu međunarodnu politiku, koja uključuje i ovo pitanje. Primer za to je naše članstvo u Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini – NAFTA, koji čine Meksiko, SAD i Kanada. I Meksiko je jedina država NAFTA koja ne priznaje Kosovo.

S druge strane, razumemo stav većine građana Srbije po tom pitanju zahvaljujući sopstvenom istorijskom iskustvu. Kao što znate, Meksiko je izgubio pola svoje teritorije svega dve i po decenije nakon što je stekao nezavisnost od kolonijalne Španije. Posle pripajanja Teksasa od strane SAD i američko-meksičkog rata 1848, teritorije Kalifornije, Teksasa, Arizone, Kolorada i Novog Meksika pripale su Sjedinjenim Američkim Državama. Mnoge meksičke porodice su ostale podeljene. Gradovi u kojima je meksičko stanovništvo dugo bilo na svom tlu i u svojim domovima ostali su iza granice. Čak i danas postoji velika meksička populacija na ovim teritorijama koja je povezana sa porodicama u Meksiku.

Sankcija i ratnih dejstava sada u Srbiji nema, ali Kosovo i Metohija i dalje predstavljaju nerešen problem koji za sobom povlači pritiske. Kako vam se čini situacija u našoj zemlji posle tri decenije?

Odmah se može videti koliko je Srbija napredovala i da su ekonomske prilike mnogo bolje u poređenju sa onim tužnim vremenima koje sam proveo početkom devedesetih godina prošlog veka. Srbija je privredni i kulturni lider u regionu, pre svega zahvaljujući tome što ima veoma talentovane građane, uglavnom vrlo obrazovane. Drago mi je da sve češće privlači strana ulaganja, a razlog je potencijal koji prepoznaju u Srbiji. Međutim, čini mi se da je podeljenost među narodima koji su činili zajedničku državu, preciznije između Srba, Hrvata i Bošnjaka, još veća nego te 1991. godine. Danas se čini da tri nacionalne grupe još nisu prevazišle strašnu tragediju koju su doživele nasilnim raspadom Jugoslavije i dalje se međusobno optužuju. Mislim da ovi tragični događaji ne mogu i ne treba da budu zaboravljeni, ali je neophodno krenuti ka ozbiljnom procesu pomirenja svih nacionalnih grupa bivše Jugoslavije, da bi došlo do razumevanja, saradnje i ekonomskog i društvenog napretka celog regiona. Ne smemo zaboraviti da nije moguće geografski menjati susedstva i da je potrebno ići napred ka fazi mirne koegzistencije, uz stabilnost i napredak svih balkanskih naroda.

To ste i vi uradili...

Uprkos bolnom poglavlju nepravednog rata u kojem smo izgubili više od polovine svoje teritorije, Meksiko se odlučio za pragmatičnu politiku i umesto da budemo zarobljeni u tom tužnom poglavlju naše istorije – koje nikada nećemo zaboraviti – rešili smo da idemo napred i da radi našeg razvoja pronađemo način saradnje sa SAD. Zahvaljujući ovoj odluci, Meksiko se učvrstio kao 15. ekonomija u svetu, a sporazum NAFTA je bio osnovni instrument našeg ekonomskog i društvenog razvoja. Dovoljno je napomenuti da je Meksiko danas najveći trgovinski partner Sjedinjenih Država, a ne Kina ili Evropska unija. Trgovina između Meksika i SAD je veća od 885 milijardi dolara u 2022. godini, što znači da se između obe zemlje razmenjuje više od milion dolara svakog sata. Danas nema velike globalne kompanije koja nema sedište u Meksiku. Stoga smatram da ovaj primer može biti važna referenca rezultata procesa pomirenja i saradnje, sa pragmatičnom vizijom, koja može biti koristan putokaz za procese saradnje zemalja ovog regiona.

Sa 130 miliona stanovnika Meksiko je ogromno tržište. Šta bi na njemu mogle da plasiraju srpske, a gde vidite naš neiskorišćen potencijal za meksičke kompanije? Da li se slažete sa pojedinim ocenama da investitori smatraju naše tržište sedištem jeftine radne snage u Evropi?

Srbija je bogata zemlja, sa velikim prirodnim resursima i ljudskim kapitalom. U procesu ekonomskog razvoja Srbije čini mi se važnim da razmišlja o diversifikaciji tržišta, a Meksiko je kapija ka severnoameričkom i latinoameričkom tržištu. Srpske kompanije bi morale da gledaju dalje od svoje prirodne ekonomske zone i da iskoriste prilike na američkom kontinentu, gde Meksiko može da bude važan partner. Srbija takođe ima značajan turistički potencijal koji treba mnogo više da se iskoristi. Možemo da sarađujemo u ovoj oblasti. Meksiko je jedna od najposećenijih zemalja na svetu, sa više od 32 miliona stranih posetilaca u prošloj godini.

S druge strane, meksičke kompanije se ovde susreću sa komplikacijama u pogledu carinske i poreske regulative, koje ne postoje, na primer, u njihovom poslovanju u zemljama EU, jer postoji trgovinski i investicioni sporazum koji mi nemamo sa Srbijom. Trgovinski i investicioni potencijal između Meksika i Srbije je veoma veliki, ali moramo da preispitamo propise kako bismo promovisali prisustvo meksičkih kompanija u Srbiji.

Ne slažem se sa mišljenjima koja smatraju da strane investicije samo iskorišćavaju jeftinu radnu snagu. Da je tako, sve velike kompanije bile bi u zemljama u kojima je radna snaga među najjeftinijim i u najzaostalijim regionima planete. Strane investicije traže pre svega kvalifikovanu radnu snagu koja može da garantuje proizvodne procese i da se ova investicija transformiše u veće lokalne kompanije, kao što se desilo u Meksiku sa NAFTA.

SAD se pribojavaju prodora ruskog uticaja u Južnu Ameriku. Kakvi su vaši odnosi s Moskvom? Koliko se u vašoj zemlji osećaju posledice rata u Ukrajini?

Meksiko jeste i biće zemlja koja poštuje međunarodno pravo i principe Povelje UN. Iz tog razloga i na osnovu naših spoljnopolitičkih principa, naše istorije, osuđujemo svaku agresiju jedne zemlje na drugu i podržavamo teritorijalni suverenitet svih zemalja. Kao što poštujemo teritorijalni integritet Srbije, podržavamo i Ukrajinu i osuđujemo postupke protiv nje. Uvereni smo da su samo dijalog i mirno pregovaranje način da se reši svaki sukob među narodima i da su sve zemlje bez izuzetka dužne da poštuju norme međunarodnog prava. Poštujemo odluke koje zemlje Latinske Amerike, ali i svet, donose u odnosu na druge članice međunarodne zajednice.

Jedan od vaših najvećih problema, bar prema izveštajima medija, jeste borba sa narko-kartelima. Imate najveći broj ubijenih novinara, čak nekad i po nekoliko mesečno, a ubice ne stiže pravda.

Pitanje trgovine drogom, kao i pitanje migracije, jeste složen problem koji se ne može rešavati jednostrano. Meksiko i SAD dele jednu od najdužih granica na svetu, skoro tri hiljade kilometara, što implicira da se u pitanjima trgovine drogom i migracije jedino kroz saradnju obe zemlje možemo suočiti sa ovim složenim fenomenima. Meksiko je takođe tranzitna zemlja za razne ilegalne droge u Sjedinjene Države.

Nasilje u određenim delovima Meksika je u velikoj meri posledica sukoba između kartela organizovanog kriminala koji se bore da kontrolišu svoje nezakonite poslove. Nažalost, velika većina novinara ubijenih u Meksiku su žrtve kriminalnih grupa, koje ne žele da se njihove nezakonite aktivnosti objave. Ovo nisu novinari koje je ubila vlast, s obzirom na to da je, kao što sam istakao, Meksiko demokratska zemlja u kojoj je zagarantovana sloboda izražavanja i koju ostvaruju svi građani bez vladine cenzure.

Antrfile

Ne postoji ilegalno ljudsko biće

Meksičko-američka granica predstavlja najsmrtonosniji prelaz u svetu zbog svakodnevnog pokušaja prodora migranata kroz opasne pustinje u SAD. Kako se vi borite sa tim?

Meksiko je tranzitna zemlja za mnoge migrante koji žele da stignu u Sjedinjene Države iz različitih delova sveta, uključujući i udaljena područja kao što su Azija i Istočna Evropa. Ova migracija raste, motivisana nedostatkom ekonomskog razvoja, političkom situacijom u pojedinim zemljama i, što je još više zabrinjavajuće, efektima klimatskih promena koji su izazvali ozbiljne probleme u raznim sektorima kao što je, recimo, poljoprivreda. Da podsetim, nedavno je uragan „Otis”, najviše kategorije pet, uništio luku Akapulko, jednu od najvažnijih turističkih lokacija u Meksiku.

Veoma pažljivo razmatramo ovu situaciju, jer, kao što sam rekao, u pitanju su ljudska bića. Ne smatramo ih „ilegalnim imigrantima” jer kao ljudska bića niko ne može biti ilegalno ljudsko biće. Smatramo ih neovlašćenim migrantima. Velika većina njih želi da uđe u SAD, a ne da ostane u Meksiku. Iz tog razloga i zbog komplikovanih uzroka koji motivišu ove migracione tokove, Meksiko naporno radi sa Sjedinjenim Državama i sa zemljama migrantskog regiona na rešavanju uzroka migracija i traženju stvarnih rešenja za ovaj ozbiljan problem kroz međunarodnu saradnju.

Posebno se ističe poglavlje o migraciji Meksikanaca u SAD, koja u osnovi ima dva uzroka: komplementarno tržište rada i ponovno ujedinjenje porodica. Migracija Meksikanaca je znatno smanjena jer mnogi već imaju posao u našoj zemlji, iako je razlika u platama velika. Štaviše, Meksiko je demokratska zemlja koja u svojoj modernoj istoriji nikada nije imala državni udar niti je bila diktatura, a u drugim regionima je ova situacija motivisala ljude da napuste svoje zemlje. Nastavljamo da radimo sa vladom u Vašingtonu po ovom pitanju.