Сећање на оснивање Атељеа 212

Позориште Атеље 212 основано је 12. новембра 1956. када је одигран Гетеов „Фауст” у згради „Борбе”. Играли су величанствени уметници, господа глумци: Виктор Старчић, Мата Милошевић, Марија Црнобори и Љубиша Јовановић, у режији Мире Траиловић.

Ипак, Атеље 212 у згради „Борбе” памти се по историјском датуму представе „Чекајући Годоа”, која је изведена 17. децембра 1956. године.

Пре светске премијере, у згради „Борбе”, представа је припремана и играна дуже од месец дана у тајности, на затвореним представама у атељеу Миће Поповића на Старом сајмишту, у режији Василија Поповића (тада се ретко говорило о злогласном нацистичком логору Старо сајмиште).

То дело Семјуела Бекета представљало је праву сензацију, јер је играно осам година после раскида Југославије са Стаљином и стаљинизмом. Сматрано је јеретичким у свести једног дела партијских кадрова и уметника задојених духом социјалистичког режима с уверењем да југословенској публици не треба приказивати дела декадентног Запада.

Годо није био политички комад, сем у Југославији, јер ће ускоро постати класично дело 20. века, каснијег нобеловца Семјуела Бекета. Те ноћи у згради „Борбе” десило се чудо. Развијорила се игра величанствених бардова позоришне сцене: Михајло Паскаљевић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Љуба Тадић, Миодраг Петровић Чкаља, Миливоје Томић поставише питање хоће ли Годо икада доћи.

Преласком позоришта у нову зграду у Улици Лоле Рибара (данашња Светогорска), Атеље 212 доживљава светску славу с комадима „Ко се боји Вирџиније Вулф”, „Краљ Иби”, „Виктор или деца на власти” у режији Мире Траиловић и Љубомира Муција Драшкића. То је било средином шездесетих година.

Почетком 1989. године, у оно најтеже доба, Атеље 212 поново се гради да би данас био међу најлепшим модерним позориштима Европе и света.

Позориште је имало три периода: у згради „Борбе”, затим знаменити период Мире Траиловић, када Атеље 212 доживљава светску славу, и период изградње, кад је управник и редитељ био Љубомир Муци Драшкић.

Данас је Атеље 212 у очима позоришних стваралаца света признато светско позориште, те се искрено надам да ће наши садашњи и будући задужени за културу и стваралаштво пронаћи боље решење за финансирање и схватити да живот и уметност иду заједно. Такво размишљање може темељито да помогне садашњим и будућим генерацијама да раде на томе да Годо и дође.

Срећан рођендан позоришту Атеље 212.

Милош Бато Милатовић