Спиновано спиновање

У недавно објављеном чланку социолога Бориса Јашовића „Спиновања о литијуму” добили смо још један од многих прилога из пера огорчених бораца против ископавања литијума пронађеног подрињском крају Србије.

О тој проблематици вероватно би било корисније чути мишљење неког научника из области рударства или геологије са Рударско-геолошког факултета или из рударских института из Београда или Бора. Али већ смо навикли да о стручним темама читамо иступања људи који се дотичном облашћу не баве. Тако, на пример, одавно о Тесли пишу бројни прегаоци из области друштвених наука, а врло ретко они с Електротехничког или Машинског факултета.

У свом тексту аутор Јашовић двадесетак пута помиње реч спин, спиновање, спинери и сл. Пре више од пола века, кад смо се ми старији школовали, израз „спин” коришћен је за ротацију атомских честица око своје осе, а данас га користе тениски стручњаци за угаону брзину ударене лоптице. У овом случају реч спин вероватно припада модерном уличном жаргону са смислом превара, варање и сл. Међутим, претерана употреба поменуте речи замагљује јасност ауторових мисли. На крају би се могло рећи да је за Србију срећа што пре стотину и више година није било овако страсних антирударских бораца јер сада не би било Борског рудника, Трепче, ни угљенокопа којима се Србија снабдева енергијом.

Колико ми је познато, област у околини Јадра је привредно наразвијена, али ћемо, по свој прилици, становништво тог краја оставити да на миру ужива у својим бистрим потоцима на чистом ваздуху.

Драган Станковић