Огроман улог, жеља још већа

Када у недељу, 19. новембра из Ниша, из свог родног града, одакле је још као тинејџер кренуо у фудбалски свет, који му је захваљујући таленту и упорности, донео много лепих спортских а и животних тренутака, буде повео играче на најважнији меч у овим квалификацијама, Драган Стојковић ће имати само један циљ. Да се као победник врати и потврди да је далеко најуспешнији селектор на овим просторима од осамостаљења Србије. Овај нови тим Србије, који је своју класу и не мали потенцијал показао и на путу ка Катару, где је због не малих проблема на кратко застао, сада има нову шансу. Да буде прва репрезентација која ће у овом веку закорачити ка пробраном фудбалском друштву, које ће се идућег лета у Немачкој борити за наслов европског првака!

Србија је кроз ове квалификације, које су нам се на почетку чиниле лаке, прошла разне фазе. Било је и добрих игара и резултата и несхватљивих падова. Било је и подметања, како све не би ишло „по лоју”. Али, сада када се наш фудбалски тим налази на корак до циља, који треба само да потврди и то у некадашњем великом центру фудбала, јер је Лесковац с правом дуго година и деценија сматран „српским Манчестером”, све је, чини се, лакше. Без обзира на то што можда амбијент неће бити онакав какав заслужују славодобитници. Али, дечаци и девојчице који трче стазама Митровића, Влаховића, Тадића, Костића.., направиће ће, надамо се, амбијент какав заслужује тим који у недељу оверава европску визу за Немачку.

Пре тог важног дуела Србију већ сутра у Бриселу против Белгије очекује пријатељски меч. На неки начин биће то „генерална проба” за Бугаре, а свакако да ће селектор покушати да релаксира тим, да испроба можда неке нове варијанте, мада више, све је познато.

– Очекујем, пре свега, једну тешку проверу у Бриселу, јер је испред нас једна од најбољих светских репрезентација. Резултат у овом мечу није у првом плану, мада, трудићемо се да будемо на нивоу. Остаје нам да видимо колико ће играчи озбиљно схватити овај дуел, јер су, хтели то да признамо или не, наше мисли усмерене ка мечу у Лесковцу – искрен је селектор.

Ову најважнију утакмицу, где нам је довољан и бод, дочекаћемо без повређеног Сергеја Милинковић Савића. Да ли то нешто мења у нашој концепцији?

– Жао ми је, пре свега, Сергеја што неће бити уз тим, али, то ништа не мења по питању наших жеља. Србија ову шансу не сме да пропусти. Наравно, уз сав респект према Бугарима. Сматрам да имамо довољно памети и квалитета, а и мотивације и свега онога што један тим треба да има да на најбољи начин решимо нашу судбину у овим квалификацијама. Добро је што сами о себи одлучујемо и што судбину држимо у нашим рукама. Циљ остаје исти – желимо да одемо у Немачку!

Чињеница је да сте близу да будете најуспешнији селектор Србије у овом веку?

– То ми заиста уопште није битно. Важно је да смо као колектив заједно усмерени ка циљу. Ако погледамо наше клубове у Европи, многе ствари ће вам бити јасније. Битно је да репрезентација оде на шампионат Европе. Када будемо завршили ове квалификације, овај део посла, наравно да ћу бити поносан, како на свој рад, тако и на свој тим и играче и ФСС који даје пуну подршку свим оним људима који мисле добро и позитивно за српски фудбал. Никада не преписујем себи успех, нити се „китим” туђим перјем. Ја сам веома рационалан човек. Верујем, посебно када причамо о репрезентацији да је циљ исти за све. Не видим да има оних људи који не воле да Србија после пуно времена оде на шампионат Европе – казао је Стојковић.

Упитан каква је будућност наше репрезентације у наредним годинама, селектор каже:

– Реално, ако погледамо резултате наших клубова у Европи, треба бити поштен и рећи да нису тако добри. Али добро, дешавају се и такве ствари када имате превелике апетите, али без неког великог покрића. То је на неки начин велика опомена да морамо још много да радимо. Да не будемо и храбри, али очигледно је да су противници у овом тренутку бољи. Тај низ од чак 21. пораза на евросцени када је реч о нашим клубовима (Црвена звезда, Партизан, Чукарички, ТСЦ) говори све. Када је реч о репрезентацији, не бојим се за будућност. Тренутно у екипи има довољно играча у најбољим годинама. Можда ће пар њих после овог првенства престати да играју за Србију. Долазе нове младе снаге. Имамо играче попут Лучића, Митровића, Илића који ме је одушевио голом. Нисам знао да може да даје голове као Ван Бастен. Постигао је гол за сваку похвалу. Поменуо бих и малог Недељковића. Волим младе играче, посебно када видим потенцијал и ту врсту храбрости коју имају. Да не заборавим и младог Цветковића из Чукаричког, који на терену делује баш добро. Време је њихов савезник – искрен је Драган Стојковић.

Бугари су недавно променили селектора. Младен Крстајић више није на клупи, да ли ћете можда неки савет потражити од доброг пријатеља?

– Не, нема потребе да се бавимо тиме. То је исти онај тим, без неких изненађења које добро познајемо. Не знам шта би Младен могао ново да ми каже. Познајемо се одлично, Бугари су били на прагу изненађења у Разграду. Треба бити опрезан 19. новембра, али и довољно мудар како би се савладала и ова важна препрека – не крије Стојковић.

Колико је важно да се у Бриселу оствари добар резултат?

– Пријатељске утакмице су ту да би попунио неки простор и програм. Са друге стране када већ изађете имате одговорност и обавезу да будете најбољи. Важно је да се оствари добар утисак, јер нам за само неколико дана предстоји најважнија утакмица у квалификацијама. Евентуални пораз од Белгијанаца неће ништа променити у нашим главама. Потрудићемо се да дамо максимум у том моменту и оставимо што бољи утисак. То нам је и обавеза. Нећемо ићи на излет у Брисел. Само, морам да признам, нервирају ме те казне које добијамо од Уефе. Искрено, не знам када ћемо да се научимо неким стварима. Са тим стварима треба да се престане, да се научимо памети и да играмо у добром амбијенту. Често се питам због чега смо сами себи највећи непријатељи. Јер, та подршка са трибина је много важна у оваквим мечевима. Лепо је што ће деца доћи, али дајте да одиграмо у нормалним условима бар једну утакмицу. Ваљда ће ово бити последња опомена – гласно размишља Стојковић после још једне казне од стране европске куће фудбала.

Јасно је да Србија жели да ове квалификације заврши тријумфално. Математички, довољан нам је и бод...

– Србија ће у недељу јурити победу! То је то.

Овдашњу фудбалску јавност посебно занима какав је ваш статус после 31. децембра, када истиче уговор са савезом?

– Договор је да у случају да се квалификујемо, да се уговор аутоматски продужава до краја тог шампионата. До сада нисам ни са ким причао о продужетку уговора, јер сматрам да није моменат. Никога не треба да брине мој статус, јер планирам да наставим посао и верујем да ћу предводити Србију на ЕП. Али од 1. јануара 2024. године ја сам слободан агент, то ми Фифа и Уефа дозвољавају – речи су Драгана Стојковића.

Да ли постоји могућност да обављате две функције?

– Не, немогуће је да седите на две столице. Сматрам да је ФСС моја кућа у којој сам запослен и морам да се држим договора.

И док фудбалска нација очекује да играчи и тренер заједно прођу кроз победничку капију, дотле на југу земље, где се фудбал још увек воли срцем, с нестрпљењем очекују долазак својих љубимаца. Нема сумње да ће и Ниш, а посебно град домаћин предстојеће фудбалске приредбе, наредних дана бити епицентар најважнијих фудбалских дешавања. А лесковачка фудбалска лепотица чека своје хероје раширених руку.

Довољни су Митровић и Влаховић

Млади Петар Ратков је прекомандован у младу репрезентацију, коју очекује тежак реванш са Енглезима у Бачкој Тополи, па и дуел са Азербејџаном. То практично значи да ће Србија против Белгије и Бугарске имати само двојицу класичних нападача.

– Довољни су Митровић и Влаховић, а Петар Ратков је отишао да помогне младој репрезентацији. Његово време тек долази, тако да уопште не бринем, бар када је реч о нападачима – јасан је Стојковић.