Може ли Украјина у НАТО без Крима и Донбаса

САД интензивно припремају Украјину за постизање мировног решења. Двојица високих званичника НАТО-а у размаку од неколико дана најавили су истоветне препоруке: излаз за Украјину је да пристане на мир, а да онај њен део који контролише Кијев уђе у НАТО. Пошто је ситуација на фронту у ћорсокаку, а слично се могу описати и околности у вези с испорукама наоружања и финансирањем рата – бивши званичници отвореним порукама припремају терен за обустављање рата, барем у овој фази.

Овај предлог својевремено је изнео и бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, а недавно је о тој могућности говорио и бивши саветник украјинског председника Алексеј Арестович. Он сматра да Украјина треба да прође кроз врата НАТО-а док су још отворена, јер за пола године или годину ситуација може да се промени за Украјину и могао би да уследи неки споразум без безбедносних гаранција.

Сада је приоритет Вашингтона рат на Блиском истоку, али не жели ни да из рата у Украјини изађе побеђен. Ако се овај рат настави, макар и ниским интензитетом, време ради за Русе. Сада се и на Западу све чешће може чути да Украјинци не могу да победе, да Руси имају вишеструко већи оружани и мобилизациони потенцијал и да сваки дан ратовања умањује изгледе украјинске стране.

На крају, оно што је најважније за САД, у овом тренутку им не би одговарало да на овом фронту уђу у директан сукоб с Русијом. То је у разговору са саветником шефа кабинета председника Украјине Андријем Јермаком рекао бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен. Сам Јермак, међутим, недавно је одбацио ову могућност, рекавши да се не разговара о „делимичном” приступању НАТО-у и да савезници уопште не покрећу ову тему. Расмусен је утицајан човек у Кијеву и с Јермаком је радио на развоју безбедносних гаранција за Украјину. Понуда о уласку „остатка” Украјине у НАТО без нових руских региона била би, према процени Расмусена, и „сигнал” Москви.

Информација о разговору који је вођен пласирана је у јавност преко „Гардијана”, а у тексту је прецизирано да би искључење нових региона Русије смањило претњу од директног сукоба између алијансе и Москве и истовремено омогућило Кијеву да повећа своје војне снаге. Предлог је поткрепљен потребом за стварањем нове европске безбедносне архитектуре, у којој би Украјина била „у самом срцу НАТО-а”.

И бивши главнокомандујући оружаних снага НАТО-а у Европи, адмирал Џејмс Ставридис, у ауторском тексту за „Блумберг” написао је да би Украјина требало да се помири с „привременим” губитком територија, и то по „корејском сценарију”. Ставридис је за америчку агенцију навео да ће вероватно бити потребно да се Кијев помири с тим да Русија контролише Крим и копнени коридор између полуострва и Русије. Према његовим речима, ова чињеница неће се допасти никоме од савезника Украјине. Али, можда се неће допасти ни Русији, јер неће добити целу Украјину, него само „неколико минираних подручја на југоистоку, што вероватно није вредна награда”. Бивши командант НАТО-а сматра да Украјина, као ни Јужна Кореја током Корејског рата, неће моћи да победи у сукобу, па би борбе требало да се окончају како би почела обнова државе.

Ставридис сматра да је потребно Украјини обезбедити чланство у НАТО-у на сличан начин на који је Јужна Кореја стекла статус пуног партнера са САД 1953. године. Као што Јужна Кореја није била у позицији да захтева потпуну територијалну победу над Севером педесетих година прошлог века, Украјина данас није у позицији да захтева потпуно повлачење руских снага са својих територија. Ставридис закључује да су три лекције из корејског рата важне за Украјину: пронаћи средства за обнову што је брже могуће, добити стварне и трајне гаранције безбедности и бити спреман за преговоре о прекиду непријатељстава.

Западне државе већ су окупиране припремама за обнову Украјине и влада права борба за „заузимање” сектора на којима ће ко радити: медији, електроенергетски објекти, пречишћавање воде, инфраструктура, стамбена изградња. Да би се кренуло у ту фазу, потребно је наћи решење које би донекле задовољило Русију и обезбедило западне безбедносне интересе у Украјини.

Русима се ова понуда сигурно неће допасти, али она ипак значи први корак у признавању Запада да овај рат против Русије не може да добије и да су спремни да прихвате неповратан губитак територије. До сада су све изјаве руских званичника гласиле да је главни циљ Москве да спречи улазак Украјине у Северноатлантски савез. Улазак Украјине у НАТО, без договора с Русијом, значио би само померање сукоба на запад, како је рекао и сам Владимир Путин.

Заменик шефа руског Савета безбедности Дмитриј Медведев осврнуо се на „пажљиво ширење” идеја да се Украјина прими у НАТО без Крима и Донбаса. „То значи да ове територије по њиховом схватању више нису украјинске – што није лоше. Али је важно ићи даље, напоменуо је Медведев, помињући Одесу, Николајев и Кијев.

У Москви и Кијеву сви су свесни да се ближи тренутак кад ће морати да се седне за сто и нешто договори. Што рат дуже траје, то ће се све више одвијати под руским условима и све мање ће улогу играти „корејски сценарио”. Тако да се у овој причи Русима не жури.