Наставља се тренд пада незапослености

Стопа незапослености у Србији би, према најновијој прогнози Међународног монетарног фонда (ММФ), могла да износи 9,1 одсто на крају ове године. То значи да би број незaпослених и у наредних месец и по дана и даље требало да буде у паду. Према последњим расположивим статистичким подацима, у нашој земљи у другом кварталу ове године та стопа износила је 9,6 одсто, а број незапослених, њих 306.600 регистрованих, смањен је за 10.600 људи, у поређењу са првим кварталом 2023.

Шта је условило да у Србији има мали број оних који немају посао и шта све утиче на снижавање стопе незапослености?

Михаило Гајић, извршни директор економске истраживачке јединице „Либек”, сматра да напредак на пољу сузбијања незапослености заиста делује импозантно када се погледају подаци са тржишта рада.

– Незапосленост је више него преполовљена током претходне деценије.

Међутим, одређени аналитичари кажу да је ово последица првенствено високог исељавања у иностранство, нарочито младих, чиме се незапосленост вештачки смањује, јер је мањи контингент радне снаге. Али, на ово једноставно треба додати и недовољну стопу замене – због ниске стопе фертилитета, нове генерације које улазе на тржиште рада су малобројније од старијих генерација које са тржишта рада излазе одласком у пензију – наводи Гајић.

Он подсећај да ипак ниједан од ових трендова, а то су смањивање радног контингента, економски раст и исељавање нису једини појединачни разлог за смањење незапослености, већ је то њихов заједнички ефекат.

– То никако не значи да је стање у Србији одлично, првенствено зато што постоји скривена незапосленост. Да би број незапослених заиста одговарао оном који је приказан у званичној статистици, Србији је потребно још пола милиона нових квалитетних радних места. Предуслов за тако нешто јесте другачији развојни модел који се неће базирати само на инвестицијама у инфраструктуру и некретнине, као и привлачење иностраних компанија, већ онај који ће већи акценат ставити на развој малих, домаћих предузећа и приватне инвестиције – уверен је Гајић.

Да се у ЕУ одржава ниска стопа незапослености, испод пет одсто, што је ипак испод природног нивоа, јер то отежава функционисање тржишта рада, подсећа Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.

– Зато послодавци и не могу тако лако да дођу до нових радника, уколико, рецимо, желе да прошире посао, у производњи или услугама. Код нас је стопа незапослености и даље релативно висока, будући да у многим делатностима константно имамо проблем недостатка радне снаге – објашњава Станић, додајући да значајан број људи из контингента незапослених већ годинама, чак можда и деценијама, не тражи посао.

– Приметан је и одлив становништва који се наставља, посебно неквалификованих радника и мајстора разних профила. И то утиче на стопу незапослености – подсећа Станић.