Nastavlja se trend pada nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti u Srbiji bi, prema najnovijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), mogla da iznosi 9,1 odsto na kraju ove godine. To znači da bi broj nezaposlenih i u narednih mesec i po dana i dalje trebalo da bude u padu. Prema poslednjim raspoloživim statističkim podacima, u našoj zemlji u drugom kvartalu ove godine ta stopa iznosila je 9,6 odsto, a broj nezaposlenih, njih 306.600 registrovanih, smanjen je za 10.600 ljudi, u poređenju sa prvim kvartalom 2023.

Šta je uslovilo da u Srbiji ima mali broj onih koji nemaju posao i šta sve utiče na snižavanje stope nezaposlenosti?

Mihailo Gajić, izvršni direktor ekonomske istraživačke jedinice „Libek”, smatra da napredak na polju suzbijanja nezaposlenosti zaista deluje impozantno kada se pogledaju podaci sa tržišta rada.

– Nezaposlenost je više nego prepolovljena tokom prethodne decenije.

Međutim, određeni analitičari kažu da je ovo posledica prvenstveno visokog iseljavanja u inostranstvo, naročito mladih, čime se nezaposlenost veštački smanjuje, jer je manji kontingent radne snage. Ali, na ovo jednostavno treba dodati i nedovoljnu stopu zamene – zbog niske stope fertiliteta, nove generacije koje ulaze na tržište rada su malobrojnije od starijih generacija koje sa tržišta rada izlaze odlaskom u penziju – navodi Gajić.

On podsećaj da ipak nijedan od ovih trendova, a to su smanjivanje radnog kontingenta, ekonomski rast i iseljavanje nisu jedini pojedinačni razlog za smanjenje nezaposlenosti, već je to njihov zajednički efekat.

– To nikako ne znači da je stanje u Srbiji odlično, prvenstveno zato što postoji skrivena nezaposlenost. Da bi broj nezaposlenih zaista odgovarao onom koji je prikazan u zvaničnoj statistici, Srbiji je potrebno još pola miliona novih kvalitetnih radnih mesta. Preduslov za tako nešto jeste drugačiji razvojni model koji se neće bazirati samo na investicijama u infrastrukturu i nekretnine, kao i privlačenje inostranih kompanija, već onaj koji će veći akcenat staviti na razvoj malih, domaćih preduzeća i privatne investicije – uveren je Gajić.

Da se u EU održava niska stopa nezaposlenosti, ispod pet odsto, što je ipak ispod prirodnog nivoa, jer to otežava funkcionisanje tržišta rada, podseća Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.

– Zato poslodavci i ne mogu tako lako da dođu do novih radnika, ukoliko, recimo, žele da prošire posao, u proizvodnji ili uslugama. Kod nas je stopa nezaposlenosti i dalje relativno visoka, budući da u mnogim delatnostima konstantno imamo problem nedostatka radne snage – objašnjava Stanić, dodajući da značajan broj ljudi iz kontingenta nezaposlenih već godinama, čak možda i decenijama, ne traži posao.

– Primetan je i odliv stanovništva koji se nastavlja, posebno nekvalifikovanih radnika i majstora raznih profila. I to utiče na stopu nezaposlenosti – podseća Stanić.