Тријумф јапанских физичара

Према извештајима агенција
Стокхолм – Јапанци Макото Кобајаши и Тошихиде Масакава и амерички држављанин Јоичиро Намбу, пореклом такође Јапанац, овогодишњи су добитници Нобелове награде за физику јер су помогли да боље схватимо шта се догађа „дубоко у најсићушнијим коцкицама материје”, саопштила је јуче Краљевска шведска академија наука у Стокхолму.

Њих тројица су похваљени за објашњење аномалија у природи материје и порекла универзума који је настао у „Великом праску” пре скоро 14 милијарди година.

Јоичиро Намбу са чикашког универзитета рођен је у Токију пре 87 година, у Америку се доселио 1952, а америчко држављанство је добио 1970. Он је добио половину новчане награде за откриће механизма „спонтане нарушене симетрије” у субатомској физици, на чему је радио шездесетих година прошлог века.

Кобајашију и Масакави припала је друга половина награде од десет милиона шведских круна (мало више од милион евра) за „откриће порекла нарушене симетрије” која указује да у природи постоје најмање три породице елементарних честица (кварк).

Кобајаши и Масакава су 1972. године објаснили зашто је један експеримент осам година раније показао да субатомске честице које се зову каони не следе правило симетрије. То објашњење је предвидело постојање три тада непознате субатомске честице које су научници касније открили у периоду између 1974. и 1994.

Добитницима се радосна вест по традицији саопштава телефоном непосредно пре званичног објављивања. Намбуа је позив пробудио. Новинарима је касније рекао да је изненађен, „јер су му годинама говорили да је на списку и већ је био дигао руке”.

Кобајаши је на конференцији за новинаре рекао да су га као научника више узбудила достигнућа него сама награда.

Физика честица којом су се бавила тројица научника у фокусу је великог експеримента који је почео у Женеви 11. септембра.

У питању је огроман акцелератор који би научницима могао да пружи увид у суштину материје која нас окружује, али и у тајне настанка свемира. Он је истовремено и својеврсни времеплов, јер би требало да омогући научницима да створе услове који су постојали само један мали део секунде после „Великог праска”.

На том пројекту тренутно ради око седам хиљада физичара из целог света.

„Нобел” за физику је прошле године додељен Французу Алберу Феру и Немцу Питеру Гринбергу за технологију такозваног „џиновског магнетског отпора” која је данас стандард у електронској индустрији и омогућила је, између осталог, енормна увећања капацитета компјутерских хард дискова.