Trijumf japanskih fizičara

Prema izveštajima agencija
Stokholm – Japanci Makoto Kobajaši i Tošihide Masakava i američki državljanin Joičiro Nambu, poreklom takođe Japanac, ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku jer su pomogli da bolje shvatimo šta se događa „duboko u najsićušnijim kockicama materije”, saopštila je juče Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu.

Njih trojica su pohvaljeni za objašnjenje anomalija u prirodi materije i porekla univerzuma koji je nastao u „Velikom prasku” pre skoro 14 milijardi godina.

Joičiro Nambu sa čikaškog univerziteta rođen je u Tokiju pre 87 godina, u Ameriku se doselio 1952, a američko državljanstvo je dobio 1970. On je dobio polovinu novčane nagrade za otkriće mehanizma „spontane narušene simetrije” u subatomskoj fizici, na čemu je radio šezdesetih godina prošlog veka.

Kobajašiju i Masakavi pripala je druga polovina nagrade od deset miliona švedskih kruna (malo više od milion evra) za „otkriće porekla narušene simetrije” koja ukazuje da u prirodi postoje najmanje tri porodice elementarnih čestica (kvark).

Kobajaši i Masakava su 1972. godine objasnili zašto je jedan eksperiment osam godina ranije pokazao da subatomske čestice koje se zovu kaoni ne slede pravilo simetrije. To objašnjenje je predvidelo postojanje tri tada nepoznate subatomske čestice koje su naučnici kasnije otkrili u periodu između 1974. i 1994.

Dobitnicima se radosna vest po tradiciji saopštava telefonom neposredno pre zvaničnog objavljivanja. Nambua je poziv probudio. Novinarima je kasnije rekao da je iznenađen, „jer su mu godinama govorili da je na spisku i već je bio digao ruke”.

Kobajaši je na konferenciji za novinare rekao da su ga kao naučnika više uzbudila dostignuća nego sama nagrada.

Fizika čestica kojom su se bavila trojica naučnika u fokusu je velikog eksperimenta koji je počeo u Ženevi 11. septembra.

U pitanju je ogroman akcelerator koji bi naučnicima mogao da pruži uvid u suštinu materije koja nas okružuje, ali i u tajne nastanka svemira. On je istovremeno i svojevrsni vremeplov, jer bi trebalo da omogući naučnicima da stvore uslove koji su postojali samo jedan mali deo sekunde posle „Velikog praska”.

Na tom projektu trenutno radi oko sedam hiljada fizičara iz celog sveta.

„Nobel” za fiziku je prošle godine dodeljen Francuzu Alberu Feru i Nemcu Piteru Grinbergu za tehnologiju takozvanog „džinovskog magnetskog otpora” koja je danas standard u elektronskoj industriji i omogućila je, između ostalog, enormna uvećanja kapaciteta kompjuterskih hard diskova.