Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тодорић круни српски колач

Тодорић круни српски колач
Новак Ђоковић на недавном снимању пропагандног спота за „Идеју” Фото Фонет

Хрватски „Агрокор” је у последњих месец дана купио два трговинска предузећа у Србији. Постао је власник лесковачке „Звезде” и 70 одсто акција нишког „Ангропромета”, а преговара и о куповини преосталог делаакција. Пре неколико месеци свом трговачком јату прикључио jе и милановачки „СЛ Грос”, који је купио од власника „Свислајона” Родољуба Драшковића. Да Ивица Тодорић, власник „Агрокора”, не губи време у настојању да откине што већи део српског тржишта, потврђује и најновија вест да се управо припрема за преговоре о куповини акција Трговинског предузећа „Морава” из Јагодине, некада водећег у централној Србији.

Куповином мањих трговина, чиме добија већ готове објекте, „Агрокор” повећава свој удео на српском тржишту. Сада са „Идејом” има мање од пет одсто тржишног колача, али и амбицију, како кажу у „Агрокору”, да од њега откине бар петину.

Мањински акционари Трговинског предузећа „Морава” у Јагодини, њих око 1.000, одлучили су да почну преговоре о продаји акција „Агрокору”, изјавио је председник Скупштине мањинских акционара Милорад Јеремић. Он је рекао да је та хрватска компанија „заинтересована да купи не само акције мањинских акционара, већ и већинског власника, односно комплетно предузеће”.

Мањински акционари који располажу са 62.912 акција, за које траже по 245 евра, како каже Јеремић, упознати су са намером „Агрокора”, већинског власника који је у јуну 2006. године купио 70 одсто „Мораве”, и дали му рок да се до 20. октобра изјасни, како би објединили пакет акција.

Пре годину дана потпредседница „Агрокора” Љерка Пуљић је за један хрватски економски магазин изјавила да је циљ те компаније да освоји 20 одсто малопродаје у Србији, као и да ће уз „Идеју” развијати и друге формате трговине. Већ тада хрватски водећи трговац припремао се за прерасподелу тржишта Србије.

– У Хрватској је у последњих пет годинадесет најјачих трговина заузело више од 60 одсто тржишта, ау Србији ће се тај процес одвијати у наредне две до три године. „Агрокор” жели да учествује у процесу прерасподеле тржишног удела у Србији и мислимо да је „Агрокору” место иза првог играча на српском тржишту – изјавила је Пуљићeвa.

Последњих месеци се у медијима спекулише како власник „Свислајона” купује мање трговине у Србији и то за рачун „Агрокора”. Осим девет малопродајних објеката и три дистрибутивна центра у Лесковцу, Чачку, Нишу и Горњем Милановцу које је „Агрокор” добио куповином „СЛ Гроса”, хрватски концерн се куповином малих фирми учврстио и у Војводини. Наиме, прве куповине мањих трговина „Агрокор” је почео на северу земље.

„Агрокор” је у Србију, да подсетимо, стигао 2003. године куповином „Фрикома”. Годину дана касније постао је власник и фабрике „Дијамант”, а потом је најавио и куповину 15 хиљада хектара војвођанских ораница за производњу сировина. Преко „Дијаманта” и „Фрикома”постао је и власник „Кикиндског млина”.

Када је реч о трговини, Тодорић се већ позиционирао у Нишу, преко некадашње трговачке империје „Нана”, коју је најпре купио Родољуб Драшковић 2005. године, а онда је крајем прошле отишла у руке хрватском тајкуну. „Агрокор” је прошле године постао и власник лесковачке велепродаје „Златни траг”, која је већ претворена у „Идеју”.

„Агрокор ”је Комисији за заштиту конкуренције пријавио куповину „СЛ Гроса” и „Ангропромета” из Ниша, али не и лесковачке „Звезде”. По Закону о заштити конкуренције, купац је дужан да то учини најкасније седам дана од дана куповине. Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције, каже да ће у случају да концентрација буде спроведена без пријаве комисији то антимонополско тело поднети пријаву.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.