Ко жели да поквари српско-бугарске односе

Босилеград, Врање – Претходне седмице припадници Одељења криминалистичке полиције Полицијске управе МУП Србије у Врању, у сарадњи са службеницима Полицијске станице у Сурдулици и по налогу Вишег јавног тужилаштва у Врању, претресли су просторије Културно-информативног центра (КИЦ) у Босилеграду током манифестације обележавања „Дана (бугарских) западних покрајина”. Притом су, званично је речено, заплењене књиге бившег конзула Бугарске у Нишу Едвина Сугарева. Врањска и сурдуличка полиција су, сазнаје „Политика”, од организатора скупа одузела 23 примерка књиге Сугарева под насловом „Елегија о Крајишту – судбина Бугара у западним покрајинама”, како је речено „као доказни материјал у поступку против председника КИЦ-а Ивана Николова”, односно „због сумње на кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости”.

Овај догађај од претходне недеље, како сазнаје наш лист, имао је „предигру” пре неколико месеци, када је, како је речено у врањском Вишем суду, забрањен унос у Србију књиге Едвина Сугарева, бившег бугарског конзула у Нишу. Тада, пре четири и по месеца, Виши суд у Врању забранио је унос књиге због тога, како је истакнуто, „што садржи материјал против интереса Републике Србије”, односно „због сепаратистичких и сецесионистичких ставова који дискредитују носиоце власти у Србији и у Безбедносно-информативној агенцији (БИА) Србије”.

У Културно-информативном центру у Босилеграду, рекао је за портал „Југ-прес” Иван Николов, 8. новембра био је заказан скуп под називом „Дан западних покрајина”, који се иначе истога дана и сваке године обележава у Бугарској као дан сећања на припајање појединих територија Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У програму обележавања било је најављено представљање књиге „Елегија о Крајишту – судбина Бугара у западним покрајинама”, бугарског песника и јавног радника, дипломате и бившег конзула Бугарске у Нишу Едвина Сугарева.

„Овај дан обележава се у Бугарској као знак солидарности према бугарској националној мањини, а већ десетак година обележавамо га и ми у Босилеграду. У књизи је аутор изнео историјске чињенице и запажања током његовог дипломатског боравка у Нишу. Та књига је два пута заустављана на граници и није дозвољено да буде увезена и ми смо донели неких двадесетак примерака”, рекао је председник КИЦ-а у Босилеграду.

Иван Николов је посебно нагласио да промоцијa књиге није одржана у заказаном термину, али да је наредног дана, пошто су се огласили бугарски медији о томе, ипак промовисана. Председник КИЦ-а истиче „да је цела афера иницирана с локала јер у књизи има критике локалне власти у Босилеграду и на рачун БИА”. На оптужбе да распирује националну, расну и верску нетрпељивости, Николов је одговорио: „То је несхватљиво, јер се целог живота бави културом, просветом и хуманитарним активностима.”

Председник општине Босилеград Владимир Захаријев за „Политику” јуче је рекао:

„Из медија сам сазнао какве су изјаве Николова и шта се догодило, а нико од нас ни у шта није умешан, понајмање је неко обавештавао полицију и тужилаштво о догађају и тражио да се забрани. Ми нормално радимо и живимо, имамо успешан Национални савет Бугара на челу са Стефаном Стојковим, који одлично делује и никада није било никаквих проблема. У Босилеграду се поносимо добрим односима Србије и Бугарске, а још више нашом сарадњом са органима наше Републике Србије, која нас помаже баш у свему. Градимо се и развијамо, држава нам финансира развој, културу, образовање и све друго. И нећемо дозволити да неко из непознатих или због својих личних разлога квари српско-бугарске односе. Однедавно, после промене власти у Бугарској, источна Србија, у  којој живе припадници бугарске националне мањине, наводно је запостављена и неразвијена према ставовима неких у Софији и нашем месту. То апсолутно није тачно.”

Председник Националног савета Бугара у Босилеграду Стефан Стојков додаје:

„Све што покушава мали број појединаца са овог подручја, који очигледно живе у прошлости, у 18. и 19. веку, велика је и неопростива глупост. У Националном савету Бугара имамо три основна принципа: да односи Србије и Бугарске, који су веома добри, буду одлични, исто као што су између Србије и Мађарске и да се још више развијају за добробит свих нас, други је да се организује квалитетно образовање на матерњем језику, у чему с државом Србијом успевамо, и трећи да се обезбеди стабилно финансирање локалних медија на бугарском језику. Ми практично никакве друге проблеме немамо, а оно што покушавају да прикажу неки који не желе добросуседске односе Србије и Бугарске обична је будалаштина и измишљотина.”