Ko želi da pokvari srpsko-bugarske odnose

Bosilegrad, Vranje – Prethodne sedmice pripadnici Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave MUP Srbije u Vranju, u saradnji sa službenicima Policijske stanice u Surdulici i po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Vranju, pretresli su prostorije Kulturno-informativnog centra (KIC) u Bosilegradu tokom manifestacije obeležavanja „Dana (bugarskih) zapadnih pokrajina”. Pritom su, zvanično je rečeno, zaplenjene knjige bivšeg konzula Bugarske u Nišu Edvina Sugareva. Vranjska i surdulička policija su, saznaje „Politika”, od organizatora skupa oduzela 23 primerka knjige Sugareva pod naslovom „Elegija o Krajištu – sudbina Bugara u zapadnim pokrajinama”, kako je rečeno „kao dokazni materijal u postupku protiv predsednika KIC-a Ivana Nikolova”, odnosno „zbog sumnje na krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti”.

Ovaj događaj od prethodne nedelje, kako saznaje naš list, imao je „predigru” pre nekoliko meseci, kada je, kako je rečeno u vranjskom Višem sudu, zabranjen unos u Srbiju knjige Edvina Sugareva, bivšeg bugarskog konzula u Nišu. Tada, pre četiri i po meseca, Viši sud u Vranju zabranio je unos knjige zbog toga, kako je istaknuto, „što sadrži materijal protiv interesa Republike Srbije”, odnosno „zbog separatističkih i secesionističkih stavova koji diskredituju nosioce vlasti u Srbiji i u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) Srbije”.

U Kulturno-informativnom centru u Bosilegradu, rekao je za portal „Jug-pres” Ivan Nikolov, 8. novembra bio je zakazan skup pod nazivom „Dan zapadnih pokrajina”, koji se inače istoga dana i svake godine obeležava u Bugarskoj kao dan sećanja na pripajanje pojedinih teritorija Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U programu obeležavanja bilo je najavljeno predstavljanje knjige „Elegija o Krajištu – sudbina Bugara u zapadnim pokrajinama”, bugarskog pesnika i javnog radnika, diplomate i bivšeg konzula Bugarske u Nišu Edvina Sugareva.

„Ovaj dan obeležava se u Bugarskoj kao znak solidarnosti prema bugarskoj nacionalnoj manjini, a već desetak godina obeležavamo ga i mi u Bosilegradu. U knjizi je autor izneo istorijske činjenice i zapažanja tokom njegovog diplomatskog boravka u Nišu. Ta knjiga je dva puta zaustavljana na granici i nije dozvoljeno da bude uvezena i mi smo doneli nekih dvadesetak primeraka”, rekao je predsednik KIC-a u Bosilegradu.

Ivan Nikolov je posebno naglasio da promocija knjige nije održana u zakazanom terminu, ali da je narednog dana, pošto su se oglasili bugarski mediji o tome, ipak promovisana. Predsednik KIC-a ističe „da je cela afera inicirana s lokala jer u knjizi ima kritike lokalne vlasti u Bosilegradu i na račun BIA”. Na optužbe da raspiruje nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivosti, Nikolov je odgovorio: „To je neshvatljivo, jer se celog života bavi kulturom, prosvetom i humanitarnim aktivnostima.”

Predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev za „Politiku” juče je rekao:

„Iz medija sam saznao kakve su izjave Nikolova i šta se dogodilo, a niko od nas ni u šta nije umešan, ponajmanje je neko obaveštavao policiju i tužilaštvo o događaju i tražio da se zabrani. Mi normalno radimo i živimo, imamo uspešan Nacionalni savet Bugara na čelu sa Stefanom Stojkovim, koji odlično deluje i nikada nije bilo nikakvih problema. U Bosilegradu se ponosimo dobrim odnosima Srbije i Bugarske, a još više našom saradnjom sa organima naše Republike Srbije, koja nas pomaže baš u svemu. Gradimo se i razvijamo, država nam finansira razvoj, kulturu, obrazovanje i sve drugo. I nećemo dozvoliti da neko iz nepoznatih ili zbog svojih ličnih razloga kvari srpsko-bugarske odnose. Odnedavno, posle promene vlasti u Bugarskoj, istočna Srbija, u  kojoj žive pripadnici bugarske nacionalne manjine, navodno je zapostavljena i nerazvijena prema stavovima nekih u Sofiji i našem mestu. To apsolutno nije tačno.”

Predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Bosilegradu Stefan Stojkov dodaje:

„Sve što pokušava mali broj pojedinaca sa ovog područja, koji očigledno žive u prošlosti, u 18. i 19. veku, velika je i neoprostiva glupost. U Nacionalnom savetu Bugara imamo tri osnovna principa: da odnosi Srbije i Bugarske, koji su veoma dobri, budu odlični, isto kao što su između Srbije i Mađarske i da se još više razvijaju za dobrobit svih nas, drugi je da se organizuje kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, u čemu s državom Srbijom uspevamo, i treći da se obezbedi stabilno finansiranje lokalnih medija na bugarskom jeziku. Mi praktično nikakve druge probleme nemamo, a ono što pokušavaju da prikažu neki koji ne žele dobrosusedske odnose Srbije i Bugarske obična je budalaština i izmišljotina.”