Панорамски точак завртеће се код Ушћа

Природњачки музеј, Музеј уметности 21. века, акваријум и панорамски точак наћи се ће у Парку пријатељства на простору оивиченим Бранковим мостом, Булеваром Николе Тесле, хотелом „Југославија” и шеталиштем уз Дунав и Саву. Зато је Природњачки музеј расписао урбанистичко-архитектонски конкурс за подручје „Парка пријатељства” – Ушће, као и за идејно решење нове зграде Природњачког музеја како би ова установа културе од националног значаја решила вишедеценијски проблем неадекватног смештаја и први пут у својој вековној историји добила наменску зграду.

Од учесника тог такмичења очекује се да на два задатка одговоре урбанистички и архитектонски, односно да понуде локације за све те садржаје на простору од око 60 хектара, као и да дају решење за ново здање Природњачког музеја. На који начин ће тај део Новог Београда и Земуна, који још одолева урбанизацији, бити преуређен, јавност ће сазнати следеће године – 19. априла резултати ове архитектонске утакмице биће обелодањени на интернет страницама Друштва архитеката Београда (ДАБ), које спроводи конкурс, и његовог наручиоца, Природњачког музеја.

Оно што је сада познато и наведено у програму конкурса јесте то да је он обавеза која произлази из Плана детаљне регулације (ПДР) мултифункционалног спортско-културног садржаја на подручју „Парка пријатељства” – Ушће, градских општина Нови Београд и Земун. За тај ПДР је одлука о изради, на иницијативу Дирекције за грађевинско земљиште, донета крајем децембра 2009. године, наведено је у распису и програму конкурса.

Изабрана решења на конкурсу биће основ за израду Урбанистичког пројекта за подручје „Парка пријатељства” – Ушће и пројектне документације за градњу Природњачког музеја, која је одређена као један од стратешких приоритета развоја културе Републике Србије од 2021. до 2025. године.

Конкурс обухвата простор омеђен са северозападне стране парцелом хотела „Југославија”, са јужне стране јужном регулацијом Булевара Николе Тесле, са југоисточне стране Бранковим мостом и са северне стране шеталиштем уз обале Дунава и Саве (улицом Земунски кеј и улицом Ушће).

– Очекује се да конкурсно решење све затечене природно-културне специфичности и вредности интегрише у савремен, аутентичан и препознатљив концепт којим се нуди развој културе уважавајући природу и традицију развоја града. Посебан циљ конкурса је да обезбеди услове за едукацију најширих друштвених група о свету природе и културном идентитету заједнице кроз очување постојећег културног наслеђа и изградњу нових програма културе – наведено је, између осталог, у програму конкурса.

Овај конкурс неће бити једино надметање на којем ће архитекте одмерити снагу својих идеја на највреднијем простору контакта града и река јер ће се и идејна решења објеката Музеја уметности 21. века и акваријума тражити на архитектонском конкурсу.

Будући Природњачки музеј простираће се на 15.000 квадратних метара, парцела на којој ће бити саграђен имаће 4.800 квадрата, а здање ће моћи да буде максимално 20 метара висине, што је висина која одговара Музеју савремене уметности.

За Музеј уметности 21. века планирано је да буде у близини постојећег Музеја савремене уметности (он, као ни простор око њега, нису обухваћени конкурсом), на јавној зеленој површини парка, парцела од 8.300 квадрата, у целини један – подручје између Бранковог моста, улице Ушће, њеног наставка и Булевара Николе Тесле. Здање новог музеја, такође од националног значаја, имаће 25.000 квадратних метара.

Површине објекта акваријума и плаца на којем ће та зграда бити подигнута биће петоструко мање. Главни акваријум имаће запремину од два милиона литара, а годишње ће га, отприлике, посетити до 600.000 људи.

Панорамски точак је, у односу на све остале садржаје предвиђене планском документацијом, најпривременијег карактера, пише у програму конкурса. Његова максимална висина требало би да износи 85 метара (Палата „Албанија” има 58 метара, а „Београђанка” 100), а око точка ће бити одређена безбедносна зона од 120 метара у оквиру које није дозвољена изградња нити постављање објеката.

Жири и награде

Наградни фонд конкурса је 4.975.000 динара (нето) и биће распоређен на следећи начин: за прву награду издвојено је 2.500.000, друга је вредна 1.250.000, трећа 625.000 динара, док је за два откупа резервисано по 300.000 динара.

О избору најбољих решења одлучиваће жири са проф. Иваном Рашковићем на челу, а у саставу те „пороте” биће Зоран Вапа, посебни саветник министра културе, Данијела Ванушић, помоћница министра културе, Славко Спасић, директор Природњачког музеја (заменик члана жирија: др Борис Иванчевић, музејски саветник, Природњачки музеј), Марко Стојчић, главни градски урбаниста, Милка Гњато, архитекта, и др Милена Кордић, архитекта.