Panoramski točak zavrteće se kod Ušća

Prirodnjački muzej, Muzej umetnosti 21. veka, akvarijum i panoramski točak naći se će u Parku prijateljstva na prostoru oivičenim Brankovim mostom, Bulevarom Nikole Tesle, hotelom „Jugoslavija” i šetalištem uz Dunav i Savu. Zato je Prirodnjački muzej raspisao urbanističko-arhitektonski konkurs za područje „Parka prijateljstva” – Ušće, kao i za idejno rešenje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja kako bi ova ustanova kulture od nacionalnog značaja rešila višedecenijski problem neadekvatnog smeštaja i prvi put u svojoj vekovnoj istoriji dobila namensku zgradu.

Od učesnika tog takmičenja očekuje se da na dva zadatka odgovore urbanistički i arhitektonski, odnosno da ponude lokacije za sve te sadržaje na prostoru od oko 60 hektara, kao i da daju rešenje za novo zdanje Prirodnjačkog muzeja. Na koji način će taj deo Novog Beograda i Zemuna, koji još odoleva urbanizaciji, biti preuređen, javnost će saznati sledeće godine – 19. aprila rezultati ove arhitektonske utakmice biće obelodanjeni na internet stranicama Društva arhitekata Beograda (DAB), koje sprovodi konkurs, i njegovog naručioca, Prirodnjačkog muzeja.

Ono što je sada poznato i navedeno u programu konkursa jeste to da je on obaveza koja proizlazi iz Plana detaljne regulacije (PDR) multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području „Parka prijateljstva” – Ušće, gradskih opština Novi Beograd i Zemun. Za taj PDR je odluka o izradi, na inicijativu Direkcije za građevinsko zemljište, doneta krajem decembra 2009. godine, navedeno je u raspisu i programu konkursa.

Izabrana rešenja na konkursu biće osnov za izradu Urbanističkog projekta za područje „Parka prijateljstva” – Ušće i projektne dokumentacije za gradnju Prirodnjačkog muzeja, koja je određena kao jedan od strateških prioriteta razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine.

Konkurs obuhvata prostor omeđen sa severozapadne strane parcelom hotela „Jugoslavija”, sa južne strane južnom regulacijom Bulevara Nikole Tesle, sa jugoistočne strane Brankovim mostom i sa severne strane šetalištem uz obale Dunava i Save (ulicom Zemunski kej i ulicom Ušće).

– Očekuje se da konkursno rešenje sve zatečene prirodno-kulturne specifičnosti i vrednosti integriše u savremen, autentičan i prepoznatljiv koncept kojim se nudi razvoj kulture uvažavajući prirodu i tradiciju razvoja grada. Poseban cilj konkursa je da obezbedi uslove za edukaciju najširih društvenih grupa o svetu prirode i kulturnom identitetu zajednice kroz očuvanje postojećeg kulturnog nasleđa i izgradnju novih programa kulture – navedeno je, između ostalog, u programu konkursa.

Ovaj konkurs neće biti jedino nadmetanje na kojem će arhitekte odmeriti snagu svojih ideja na najvrednijem prostoru kontakta grada i reka jer će se i idejna rešenja objekata Muzeja umetnosti 21. veka i akvarijuma tražiti na arhitektonskom konkursu.

Budući Prirodnjački muzej prostiraće se na 15.000 kvadratnih metara, parcela na kojoj će biti sagrađen imaće 4.800 kvadrata, a zdanje će moći da bude maksimalno 20 metara visine, što je visina koja odgovara Muzeju savremene umetnosti.

Za Muzej umetnosti 21. veka planirano je da bude u blizini postojećeg Muzeja savremene umetnosti (on, kao ni prostor oko njega, nisu obuhvaćeni konkursom), na javnoj zelenoj površini parka, parcela od 8.300 kvadrata, u celini jedan – područje između Brankovog mosta, ulice Ušće, njenog nastavka i Bulevara Nikole Tesle. Zdanje novog muzeja, takođe od nacionalnog značaja, imaće 25.000 kvadratnih metara.

Površine objekta akvarijuma i placa na kojem će ta zgrada biti podignuta biće petostruko manje. Glavni akvarijum imaće zapreminu od dva miliona litara, a godišnje će ga, otprilike, posetiti do 600.000 ljudi.

Panoramski točak je, u odnosu na sve ostale sadržaje predviđene planskom dokumentacijom, najprivremenijeg karaktera, piše u programu konkursa. Njegova maksimalna visina trebalo bi da iznosi 85 metara (Palata „Albanija” ima 58 metara, a „Beograđanka” 100), a oko točka će biti određena bezbednosna zona od 120 metara u okviru koje nije dozvoljena izgradnja niti postavljanje objekata.

Žiri i nagrade

Nagradni fond konkursa je 4.975.000 dinara (neto) i biće raspoređen na sledeći način: za prvu nagradu izdvojeno je 2.500.000, druga je vredna 1.250.000, treća 625.000 dinara, dok je za dva otkupa rezervisano po 300.000 dinara.

O izboru najboljih rešenja odlučivaće žiri sa prof. Ivanom Raškovićem na čelu, a u sastavu te „porote” biće Zoran Vapa, posebni savetnik ministra kulture, Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture, Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja (zamenik člana žirija: dr Boris Ivančević, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej), Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, Milka Gnjato, arhitekta, i dr Milena Kordić, arhitekta.