Га­за ми­ли­та­ри­зу­је Изра­ел

Бо­шко Јак­шић

Кон­зер­ва­тив­ци Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа, ко­ји већ 16 го­ди­на, са крат­ким па­у­за­ма, упра­вља­ју Изра­е­лом, окре­ну­ли су уде­сно зе­мљу ство­ре­ну на ли­бе­рал­ним и иде­ја­ма со­ци­ја­ли­зма ко­је су до­не­ли пр­ви на­се­ље­ни­ци из ис­точ­не Евро­пе.

Рат у Га­зи учи­нио је да се за­о­крет нај­ви­ше ви­ди у од­но­су пре­ма па­ле­стин­ском пи­та­њу. Ми­ров­ни пре­го­во­ри пре­ки­ну­ти су пре јед­не де­це­ни­је, а по­др­шка ди­ја­ло­гу са Па­ле­стин­ском упра­вом пред­сед­ни­ка Мах­му­да Аба­са па­ла је са 47,6 од­сто у сеп­тем­бру на 24,5 про­це­на­та кра­јем ок­то­бра, по­ка­зу­је ис­тра­жи­ва­ње Уни­вер­зи­те­та у Тел Ави­ву и ње­го­вог ин­дек­са ми­ра.

То је нај­ни­жи про­це­нат ка­кав ни­је за­бе­ле­жен ни то­ком дру­гог па­ле­стин­ског устан­ка, ин­ти­фа­де, ка­да је Изра­ел био из­ло­жен те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма, ни то­ком ра­ни­јих ра­то­ва у Га­зи или у Ли­ба­ну. Ве­ћи­на Изра­е­ла­ца уве­ре­на је да власт у Ра­ма­ли ни­је до­вољ­но сна­жно осу­ди­ла Ха­ма­сов на­пад, ка­да је бру­тал­но уби­је­но 1.200 ци­ви­ла.

Рат са Ха­ма­сом из­ба­цио је па­ле­стин­ско пи­та­ње у врх аген­де а ста­во­ви Изра­е­ла­ца пре­ма Па­ле­стин­ци­ма су ра­то­бор­ни­ји не­го на би­ло ко­јој тач­ки но­ви­је исто­ри­је, по­ка­зу­је ис­тра­жи­ва­ње Изра­ел­ског ин­сти­ту­та за де­мо­кра­ти­ју.

У вре­ме док се по све­ту де­мон­стри­ра због ма­сов­них по­ги­би­ја ци­ви­ла по Га­зи, укљу­чу­ју­ћи 4.500 де­це, чак 57,5 од­сто изра­ел­ских Је­вре­ја сма­тра да изра­ел­ска ар­ми­ја не ко­ри­сти до­вољ­но ва­тре­ну моћ у Га­зи, 36,6 ка­же да је од­го­вор од­го­ва­ра­ју­ћи, док са­мо 1,8 про­це­на­та ве­ру­је да се вој­ска осла­ња на пре­ко­мер­ну си­лу.

Упр­кос хи­ља­да­ма де­мон­стра­на­та ко­ји у Тел Ави­ву зах­те­ва­ју осло­ба­ђа­ње та­ла­ца, тек де­сет про­це­на­та изра­ел­ских Је­вре­ја ка­же да би по­др­жа­ло пре­кид ва­тре за раз­ме­ну за та­о­це. Го­то­во сва­ки дру­ги је за пре­го­во­ре али без па­у­зе у бор­ба­ма. Сва­ки че­твр­ти сма­тра да Изра­ел уоп­ште не тре­ба да пре­го­ва­ра са Ха­ма­сом, шта год да бу­де.

По­др­шка раз­ра­чу­ну са Ха­ма­сом не зна­чи ауто­мат­ски одо­бра­ва­ње Не­тан­ја­ху­о­вог на­чи­на во­ђе­ња ра­та. Ис­тра­жи­ва­ње ин­дек­са ми­ра по­ка­зу­је да чак 75,8 Изра­е­ла­ца ње­гов учи­нак оце­њу­је као не­до­вољ­но до­бар или сла­ба­шан. По­ве­ре­ње се пре­ли­ло пре­ма Изра­ел­ским од­брам­бе­ним сна­га­ма (ИДФ). Бли­зу по­ло­ви­не ис­пи­та­них ви­ше ве­ру­је ИДФ не­го ли­де­ру де­сни­чар­ског Ли­ку­да, док са­мо 7,3 про­цен­та има обр­нут за­кљу­чак.

„Ве­о­ма је бит­на чи­ње­ни­ца да се од по­чет­ка ра­та Не­тан­ја­ху­о­ва би­рач­ка ба­за оси­па”, ка­же Та­мар Хер­ман из Изра­ел­ског ин­сти­ту­та за де­мо­кра­ти­ју.

По­др­шка ре­ше­њу кон­флик­та по фор­му­ли две др­жа­ве, ко­ју по­ку­ша­ва да ре­ак­ти­ви­ра аме­рич­ки пред­сед­ник Џо­зеф Бај­ден, та­ко­ђе је на си­ла­зној ли­ни­ји и ме­ђу изра­ел­ским Је­вре­ји­ма је са 37,5 од­сто па­ла по­сле Ха­ма­со­вог на­па­да на 28 про­це­на­та.

Код арап­ских др­жа­вља­на Изра­е­ла у ме­ђу­вре­ме­ну је ма­ло оја­ча­ла и са 68,7 про­це­на­та оти­шла на 71,9 од­сто. Та­ква по­др­шка пре­го­вор­ном ре­ше­њу умно­го­ме је иза­зва­на чи­ње­ни­цом не­рав­но­прав­ног ста­ту­са бли­зу два ми­ли­о­на изра­ел­ских Ара­па: њи­хо­ва при­ма­ња су дво­стру­ко ма­ња од изра­ел­ских Је­вре­ја. Они про­це­њу­ју да би би­ло две др­жа­ве или јед­на уки­ну­ло ту ано­ма­ли­ју.

Оно што је ис­тра­жи­ва­че нај­ви­ше из­не­на­ди­ло је­сте да ве­ћи­на Изра­е­ла­ца са ви­ше оп­ти­ми­зма гле­да на бу­дућ­ност са­да не­го пре 7. ок­то­бра. У од­го­во­ру на пи­та­ње Ин­сти­ту­та за де­мо­кра­ти­ју, 64 од­сто ка­же да су „оп­ти­ми­сти” или „не­ка­ко оп­ти­ми­сти”. Та­кво рас­по­ло­же­ње ту­ма­чи се осе­ћа­њем за­јед­ни­штва иза­зва­ног Ха­ма­со­вим на­па­дом, за раз­ли­ку од ду­бо­ких по­де­ла у вре­ме ма­сов­них про­те­ста због Не­тан­ја­ху­о­вог по­ку­ша­ја ста­вља­ња Вр­хов­ног су­да под кон­тро­лу из­вр­шне вла­сти.

Ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња у вре­ме­ни­ма ра­та ла­ко мо­гу да за­ва­ра­ју. Емо­ци­је су ви­со­ке. Ка­да све про­ђе, мно­ги од­го­во­ри мо­гу­ће ће би­ти друк­чи­ји. Ко­ли­ко ће са­да­шње оку­пља­ње тра­ја­ти? Ве­ро­ват­но док се рат не за­вр­ши.

До­тле, у ми­ли­та­ри­зо­ва­ном ам­би­јен­ту по­др­шке „уни­шта­ва­њу” Ха­ма­са, ка­ко опе­ра­ци­је у Га­зи на­зи­ва Не­тан­ја­ху, сва­ко за­ла­га­ње за по­бољ­ша­ње од­но­са Је­вре­ја и Па­ле­сти­на­ца по­ста­је опа­сно. Мно­ги изра­ел­ски ми­ров­ња­ци пре­ла­зе у та­бор ја­стре­бо­ва. „Би­ти ми­ров­ни ак­ти­ви­ста у Изра­е­лу ових да­на зна­чи би­ти ока­рак­те­ри­сан као из­дај­ник. Љу­ди ми­сле да мр­зи­те соп­стве­ни на­род, да сте ауто­ан­ти­се­ми­та”, ка­же за „Ха­а­рец” фо­то-ре­пор­тер Ури Го­рен, чи­ји је ро­ђак је­дан од оних ко­је је Ха­мас кид­на­по­вао 7. ок­то­бра.

„Не ми­слим да мо­ја пе­то­го­ди­шња де­вој­чи­ца тре­ба да про­ла­зи све тра­у­ме ко­је су про­жи­ве­ле мо­ја ге­не­ра­ци­ја, ге­не­ра­ци­ја мо­јих ро­ди­те­ља и ге­не­ра­ци­је пре њих.”

Раз­ло­зи за за­бри­ну­тост се уве­ћа­ва­ју. Ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња по­ка­зу­ју раст екс­тре­ми­зма ме­ђу Је­вре­ји­ма, али и ра­ди­ка­ли­за­ци­ју Па­ле­сти­на­ца. Не са­мо у по­ја­су Га­зе, већ и на За­пад­ној оба­ли, где су но­ве гру­пе пре­у­зе­ле кон­тро­лу над На­блу­ском и Џе­ни­ном и ис­ти­сну­ле власт Мах­му­да Аба­са, све уса­мље­ни­јег Па­ле­стин­ца, ко­ји не од­у­ста­је од ми­ров­них пре­го­во­ра са Изра­е­лом.