Лаушевић није хтео у коло славних

„Покушавајући да нормално гледам на своју професију, свој занат и своју уметност, настојао сам да глумце и позориште штитим на све могуће начине”, говорио је недавно преминули глумац Жарко Лаушевић.

У 1265. броју „Радио ТВ ревије”, 24. маја 1991. године изашао је интервју са Лаушевићем. Текст је потписала Светлана Ђокић, а наслов је гласио – „Нећу у коло славних”.

– После позоришних, телевизијских и филмских улога, после награда, великог публицитета, често уз наклоност младом глумцу бурног професионалног живота, до злочестих опаскина његову младалачку разузданост, несташлуке и бунтовништво, Жарко Лаушевић као да се трудио да што више буде и остане свој – гласио је први пасус.

Ова реченица Ђокиђеве, написана 1991. године као да је пак описала цео Лаушевићев живот, до последњег даха 15. новембра текуће године, укључујући његове улоге, али и затворске дане у Спужу и Пожаревцу и живот ван граница Србије.

Улогама бранио свој позив на сцени

О својим улогама је говорио да је „срећа добити улоге којима сам могао да коментаришем глуму као професију, да (браним) свој позив на сцени”.

– Бунећи се, увек сам се залагао за етику и високи професионализам, сматрајући то сасвим нормалним у глумачкој професији и у позоришту. Увек када би се у тај, условно речено, високи професионализам мешале баналности, то би у мени изазвало бунт, који се, сходно годинама, рефлектовао на различите начине – дефинисао је себе тада овај глумац.

С друге стране, на самом крају текста, Ђокићева је написала:

– Жарко Лаушевић је заиста ретка позоришна зверка, која уме да сасвим разоружа и равнодушног гледаоца позоришне представе, недвосмислено тврди да је слава, ипак, како сам каже, „увезена ствар” и да он „радине не би у тај котао пун славних”.

Комеморација поводом смрти Жарка Лаушевића одржана је у Југословенском драмском позоришту у 11 часова 20. новембра. Испраћај и кремација обављени су истог дана на Новом гробљу у Београду са почетком у 14 часова.