Сан чекан готово четврт века

Ретко се у нашем спорту, па чак када су у питању и највећи асови данашњице попут Новака Ђоковића, догађа да искажемо захвалност онима који су велики део свог живота и властите енерије посветили не баш лаком задатку. Да представљају Србију у најбољем светлу. Изрази признања за осварена спортска дела углавном стигну онда када је касно. Ово правило се додуше некада прекрши, али, све је мање правог радовања. Зашто је данас много намрштених лица у нашем фудбалу и то само дан после пласмана на шампионат Европе, на који смо чекали готово четврт века! Зар нисмо срећни? Где се изгубила та радост, енергија и лепота, која нас је красила ранијих година. У данашње време, лако губимо живце, мало је оних који су стрпљиви, који су спремни да признају сопствене грешке. Да на крају победнику пруже руку. Таквих је изгледа све мање, па отуда и не чуди што је један велики Кристјано Роналдо окренуо леђа свом фудбалском оцу. Фернандо Сантош није ни могао да наслути да ће се  најбољи фудбалски ђак, којег је икада тренирао, наљутити на њега пошто је одлучио да промени тактику и то без ,,његовог знања,,.

Идућег лета, тачно после двадесет и четири године, наши фудбалери ће бити део велике спортске смотре у Немачкој, где ће се заједно са фудбалском елитом борити за што бољи спортски статус на ,,Старом континенту,,. Неки тимови ће до тог чина имати још једну препреку у престојећем баражу. Драган Стојковић је на почетку свог селекторског мандата, који се по важећем уговору Фудбалског савеза Србије, завршава последњег дана у овој години, обећао нацији да ће подићи репрезентативни фудбал на виши ниво. Ако се има у виду да смо били учесници претходног Мундијала у Катару, да смо у ,међу времену обезбедили место у А дивизији Лиге нација и да смо прексиноћ поново обезбедили визу за европски Мундијал, онда је јаасно да је дато обећање испуњено у целости.

После свих фудбалских мука и брига током ових квалификација, остаје питање: да ли смо резултатски могли више од овога? Дефинитивно не. Али, када се погледају игра, резултати у неким мечевима, свакако да у том погледу постоји још доста простора за напредак. По природи увек смо нестрпљиви, тражимо више и боље а да никада до краја не сагледавамо тренутно стање и остало фудбалско окружење. Та често ,,искривљена,, слика о нама као ,,европским Бразилцима,, још увек нас прати, а у међувремену, фудбалска карта Европе па и света се променила много.

Пикси је поред континуитета дефинитивно вратио и култ репрезентације, који смо одавно изгубили. У касу Савеза се од Катара и Немачке слило бар преко двадесетак и нешто милиона евра! За овако малу земљу, тај новац је огроман. Са друге стране, последњих година све више се мења и слика о нашем фудбалу. Отварају се нови стадиону, па Србија полако стаје у ред озбиљнијих фудбалских нација. Али, неким усијаним фудбалским главама, по правилу дежурним критичарима, ни то није довољно...

Питање свих питања у овом тренутку јесте: да ли ће Драган Стојковић и од 1. јануара предводити Србију? Сва су предбиђања да Пикси неће напуштати фудбалско кормило, бар до Немачке, а после тога све је могуће. Већ сада људи у Савезу морају да праве план и програм за прву половину идуће године. У марту када су на програму бараж мечеви за одлазак у Немачку, Србија ће одиграти две пријатељске утакмице, које би могле да послуже Стојковићу у новом селектирању тима. Уистину гледано, већ имамо формирану групу фудбалера, којој се у међувремену прикључила група младих и даровитих играча. Са тог аспекта, Србија не мора да брине у наредних десетак година.

Долазак Драгана Џајића на кормило Савеза, као и поправљање његовог односа са актуелним селектором као и добра кординација са Браниславом Недимовићем, Ненадом Бјековићем, Стеваном Диком Стојановићем, су од суштинског значаја. Данас у Фудбалском савезу Србије нема подељених страна, а ако постоје одређене искрице, оне се брзо угасе.  Долазак Александра Чеферина у Зајечар и Лесковац, заједно са Зораном Лаковићем, данас угледним послеником Уефе, који су у друштву председника Вучиућа пратили меч у ,,српском Манчестеру,, су потврда добрих односа ФСС са Уефом. Најпознатији Словенац није крио одушевљење чињеницом да се у Србији сваког месеца мења фудбалска слика, да је инфраструктура подигнута на виши ниво. И да се Србија с правом наредних година нада да ће добити организацију неког великог фудбалског такмичења. Данас за тако нешто постоје оправдани разлози а до пре само неколико година фудбал се у Србији играо на ливадама. Чеферин је честитао Србији пласман у Немачку, која сада има нову прилику да се вине у сам европски врх.

Влаховић: Нека ови успеси постану наша навика

Србија је прексиноћ уласком Душана Влаховића, мада је Стојковић могао да га уведе у игру много раније, добила на продорности у нападу. Нападач Јувентуса је у последњих пола часа игре био највећа опасност пред голом Бугара а посел историјског успеха Влаховић је био одушевљен.

- Када су наши фудбалери последњи пут били учесници шампионата у Белгији и Холандији имао сам само шест месеци. С правом сада могу да кажем да имамо квалитетну репрезентацију. Свестан сам да смо раније могли да завршимо посао, али нека нам ови успеси постану навика. Србији јерместо на великим шампионатима, да будемо екипа на коју ће други гледати са посебним респектом и поштовањем. Добнро знамо да је овој младој репрезентацији потребно искуство. Имамо одличног селектора, играче са озбиљним каријерама. Трудимо се да од њих прикупимо што више. Честитам Бугарима на фер и коректној утакмици. Надам се да ћемо у Немачкој направити добар резултат, казао је центарфор Јувентуса после историјског успеха оствареног у Лесковцу.