Србија шампион Старог континента

Репрезентација Србије је европски шампион у шаху! Тај спортски подвиг за дивљење се тешко може описати речима, али може суровим бројкама. У целокупној историји српског и југословенског шаха освојена је само једна екипна златна медаља на највећим такмичењима, она са Олимпијаде у Дубровнику, 1950. Последње одличје шахиста на европским првенствима било је сребро 1989, а шахисткиња – сребро, 1999.

Готово четврт века нисмо били близу одличја, а у велике успехе смо убрајали улазак међу најбољих десет у Европи, као пре две године. Много пута смо бивали у врху до пред крај, а онда посртали када су фаворити давали гас.

У Будви се десило чудо, да са тек десете стартне позиције по рејтингу Србија претекне све фаворите, управо победама у финишу. Овог пута је наш тим ломио ривале у маниру великих шампиона, најпре за деобу 1-3. места после седмог кола, затим 1-2. места и на крају опет тако, али са минималном додатном предношћу у односу на Немачку, једини тим од којег смо изгубили. Расплет је био сладак, као Ђоковићев реванш Синеру у Торину.

Све то чини овај тријумф вреднијим, док у анале српског и европског шаха улазе нови шампиони: Александар Претке, Алексеј Сарана, Александар Инђић, Роберт Маркуш и Велимир Ивић, са селектором Миодрагом Перуновићем и тренером Милошем Перуновићем, а уз свакоденвну подршку председника ШСС Драгана Лазића и генералног секретара Небојше Баралића.

У последњем колу су Немци против Хрвата брзо стекли предност на четвртој табли и потом ремијима обезбедили оба бода са 2,5:1,5. Изгледало је да ће им то бити довољно, јер су се процене меча Грчка – Србија кретале у границама нерешеног, са предношћу Ивића и нешто тежом позицијом Инђића.

Онда је Ивић начео противнике, Сарана појачао притисак, а Инђић почео свој преокрет. И мада је Претке, дотле наш најуспешнији појединац, испустио конце у једанкој позицији, имао је ко да то надокнади, а Ивић и Сарана су изборили златне медаље за појединачне резултате на својим таблама. Коначна минимална разлика у првом допунском критеријуму у односу на Немачку 228:227, довољно говори о драми и њеном срећном крају. До бронзе су још једном неприметно стигли Јермени, чији смо такав успех најављивали пре међусобног меча, завршеног 2:2.

И шахисткиње Србије су далеко надмашиле очекивано 15. место. На крају су, у мечу који би им донео медаљу, поразом од Азербејџана 3:1 пале на осму позицију, али њихови подвизи у Будви не треба да остану у сенци мушког злата.

Теодора Ињац, Адела Великић, Марина Гајчин, Јована Ерић и Тијана Мандура заслужују искрене честитке, као и селекторка Алиса Марић и тренер Зоран Арсовић. Одиграле су осам од девет пренапорних мечева са екипама из првих 10, чинећи са својим колегама компактну целину сложне српске експедиције.

Фантастичан резултат остварила је Теодора Ињац, уз златну медаљу на првој табли и мушку велемајсторску норму, док је Тијана Мандура, уз злато за најбољу резерву, испунила женску велемајсторску норму.

Коначни пласмани

Шахисти: 1. Србија 15 (228), 2. Немачка 15 (227), 3. Јерменија 13, 4-5. Пољска и Чешка по 12, 6-12. Енглеска, Француска, Румунија, Мађарска, Хрватска, Грузија и Грчка по 11 меч-бодова, итд (38 тимова).

Шахисткиње: 1. Бугарска 16, 2. Азербејџан 15, 3. Француска 12, 4-6. Украјина, Грчка и Пољска по 12, 7-9. Немачка, Србија, Швајцарска, Грузија, Јерменија, Шпанија и Енглеска по 10 меч-бодова, итд (32 екипе).

Јунаци и јунакиње завршних дуела

Велимир Ивић је заблистао када је било најважније. Донео је победу против Енглеза у претпоследњем колу, а затим вођство против Грка, после којег је Алексеју Сарани и Александру Инђићу било много лакше да увећају резултат у кључном тријумфу.

Резултати деветог, последњег кола Грчка – Србија 1:3: Теодору (2.619) – Претке (2.661) 1:0, Д. Мастровасилис (2.573) – Сарана (2.669) 0:1, Куркулос (2.543) – Инђић (2.601) 0:1 и Јоанидис (2.502) – Ивић (2.557) 0:1.

У окршају са Азербејџанкама нове аплаузе је заслужила Теодора Ињац. Бриљантно је надиграла дотле најуспешнију прву таблу шампионата Гунај Мамдзаду и преузела јој појединачну златну медаљу.

Резултати деветог, последњег кола Србија – Азербејџан 1:3: Ињац (2.431) – Мамадзада (2.441) 1:0, Великић (2.273) – Фаталијева (2.395) 0:1, Гајчин (2.236) – Бејдулајева (2.383) 0:1 и Мандура (2.178) – Балаџајева (2.328) 0:1.

Четири златне и једна бронзана појединачна медаља

Никада се досад није догодило да чак петоро репрезентативаца Србије освоји медаље за појединачне резултате на својим таблама, и то четири златне и једну брозану!

Златне су освојили Алексеј Сарана на другој табли, Велимир Ивић на месту резерве, Теодора Ињац на првој табли и Тијана Мандура у улози резерве, а бронзану Роберт Маркуш на трећој табли.

Било би и више медаља да Александар Претке није у последњем колу претрпео први пораз. Он је остварио седми резултат на првој табли, као и Александар Инђић на четвртој, што је такође изнад очекивања по рејтингу.